Svakodnevica je u našim rukama

Gorica Nešović otkriva zašto je Beograd najlepši ujutru, na kojoj adresi živi inspiracija, šta radi kada je uhvati neizdrž, koji je proveren recept koji će izazvati sjaj u njenim očima i gde bi sigurno ponovo pogrešila kada bi počinjala iz početka…Bez mistfikacije, spontano i nepretenciozno, Gorica Nešović radi na frekvenciji koja emituje optimizam, a posle slušanja jutarnjeg programa koji radi sa Draganom Ilićem, ili čitanja njenih knjiga i priča pomislićete kako je dugo poznajete ili ćete poželeleti da vam postane najbolja drugarica, jer ona jednostavno ima dar da vam ulepša dan.

gorica1

Pet spasonosnih rečenica u živom programu na radiju su?
To sam naučila još u Studiju B (u drugoj polovini prošlog veka). „moraš da se snađeš kao mačka kad je bace sa terase”. Svi smo naučili da vrtimo neke podatke na razne načine – temperaturu, godišnje doba… ali toga danas nema, jer je sve digitalno, ništa se ne kvari, ne zaustavlja se program zbog tehničke greške… Postoje spasonosne teme – novac, muško-ženski odnosi, naše navike i predrasude…

Elektronski mediji traže kratke i brze forme, da li ste zbog toga što priči nikada kraja, počeli da pišete?
Baš tako. Na radiju mora da se priča sažeto, nema raspričavanja. Imala sam potrebu da natenane i razmišljam i pričam, da ne gledam na sat i brojim sekunde.

Neko mudar je rekao da imamo dva života. Drugi počije u onom trenutku kada shvatimo
da imamo samo jedan život. Da li ste došli do te spoznaje?
Da, da. To dođe sa godinama koje nam zahvaljujući iskustvu donesu i malo mudrosti.
Nekada sam mislila da mogu da utičem da se svet promeni, ali odavno znam da mogu da promenim samo sebe u ovom svetu, da budem bolja i sebi i drugima.

Na kojoj adresi živi inspiracija?
Na mnogo adresa. Mislim da je važna inspiracija protiv mrzovolje, koja se kao epidemija ponekad širi. Ljudi često nalaze opravdanje za takva osećanja u vremenskim prilikama – „joj ubi me ovo vreme” ili „rano se smrkava, pola dana smo u mraku”. Izgovori, izgovori. Dan uvek traje 24 sata, oduvek imamo 4 godišnja doba, to je konstanta. Kao da čekamo nekog animatora da nam popravi raspoloženje, da ušprica volju… Neće se taj animator nikad pojaviti sam, moramo da ga tražimo.

Tekst: Jelena Ranković

Foto: Edvard Nalbantjan

Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju Aha magazina – januar/februar 2017 XI broj

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>