.
„Ništa nije ostvareno što prethodno nije odsanjano”, svestan je Filip Krajinović koji je 2017. godine napravio jedan od boljih povrataka na svetsku tenisku scenu, stigavši za samo godinu dana sa 234. na 34. poziciju ATP liste. U proteklih šest meseci uspeo je da osvoji pet čelendžera, u Hilbronu, Marburgu, Bjeloj, Rimu i Almatiju. Zato ga je ATP nominovao za nagradu „Comeback player of the year“, uz Kevina Andersona, Rodžera Federera, Rafaela Nadala, Janka Tipsarevića i Sedrika-Marsela Štebea. Iako svestan uspeha, emotivno ispunjen od podrške koju dobija, nastavlja pripreme za izazove koji ga čekaju. Ne voli da priča o strahu za održavanje pozicije, ali je svestan da sad mora da udara još jače, povlači odlučnije poteze, mirnije glave radi na strategiji napretka. Poslednji intervju ove godine daje za Aha magazin kada su se strasti smirile i deli sa čitaocima svoje planove za sledeću godinu.
Kada si ušao u finale Mastersa u Parizu, to je zaista bio ogroman uspeh, jedan od najuspešnijih povrataka u tenisu ove godine. Da li iz ove perspektive sada kada se sve sleglo, misliš da ti je u finalu nedostajala mirnija glava ili odmornije telo, s obzirom na veliki fizički napor i premor?
Pre Mastersa u Parizu, osvojio sam dva dosta jaka čelendžera. Posle njih sam igrao u Moskvi, tako da sam već prilično umoran došao u Francusku. Onda je pre finala sa Sokom, usledio niz od osam mečeva, tako da sam na teren poslednjeg dana mastersa stupio već emotivno i fizički ispražnjen od prethodnih uspeha. Ona pobeda nad Iznerom u polufinalu me je u isto vreme usrećila, ali i istrošila. Noge me nisu slušale, imao sam čak i neke povrede koje sam kasnije sanirao, ali su me tog dana možda koštale izgubljenog meča. U svakom slučaju ja sam prezadovoljan, ali pre svega oduševljen kako je sve ispraćeno u našoj zemlji. Sada ću se na teren vratiti spreman, ali i sa mnogo motivacije zbog svih koji sad od mene očekuju još veće rezultate.
Od srca ti čestitamo na velikom uspehu i 33. mestu na ATP listi. Šta u praksi znači ovaj ogroman skok. Koliko se sada tvoj svakodnevni život menja?
On je suštinski isti. Ja sam uvek tenis stavljao na prvo mesto prioriteta u životu, tako da ću trenirati svakodnevno samo tri puta jače. Osim toga obogatio sam svoj tim, tako da ću imati manje šanse da zalutam, a više strateški vođene igre. Mnogo ćemo se posvetiti proučavanju potencijalnih protivnika, jer sam i sam sada počeo da verujem u ono što moj trener Pera stalno govori: „Niko nije nepobediv, samo treba naći slabo mesto igrača”. Takođe, više zbog ranga neću igrati čelendžere, već samo velike turnire, što mi je oduvek bila želja. Ali to je i dvosekli mač, jer ću morati da branim veliki broj poena iduće sezone i suočiću se sa pitanjem ko sam stvarno i od čega sam sačinjen.
Kada si osetio da je Petar Popović pravi trener za tebe? Kako i kada se desio taj „klik”?
Znao sam da je on odličan trener, jer je i pre rada sa mnom imao uspeh. Kada sam čuo da je prekinuo sa Karlovićem, pozvao sam ga i predložio mu da radimo zajedno, što je on odmah prihvatio. To je bio „klik” na prvi pogled. Tada sam znao da će rezutati doći, doduše ne tako brzo, ali sam imao jaku veru i eto dokaza da vera ima veliki udeo u postizanju uspeha. Mislim da je dobro što se sve desilo brzo, jer nisam imao vremena za razmišljanje, nisam se ni opteretio, ali svakako sledi sada druga runda u kojoj će se videti sve zasluge. Ko zna šta će biti sledeće godine? Možda uđem i u top 10. Svoj uspeh uvek prvo odsanjam i zamislim, a sve drugo je stvar sudbine.
Poznato je prijateljstvo koje naši teniseri neguju. Dušan Lajović i ti ste najbliži prijatelji već godinama. Šta je ono u čemu je Duci majstor na terenu i koju privatnu osobinu, kod njega voliš, a da je sam nemaš?
Duci i ja se pozanjemo veoma dugo, igrali smo turnire zajedno, generacija smo i najpribližniji smo u tim ključnim stvarima. Na terenu, Duci je čvrst sa osnovne linije i izuzetan je radnik. Mi smo dve različite osobe u suštini, a toliko se dobro slažemo. On je pričljiv i veoma inteligentan, pa nije slučajnost ako nas vidite u situaciji da on priča, a ja slušam.
Ceo intervju možete pročitati u štampanom izdanju magazina Aha.
Foto: Edvard Nalbantjan / Tekst: A.T