Dobra organizacije je ključna za istrajnost u bilo kom poslu i odnosu. Zadovoljstvo nam je da predstavimo našu sagovornicu, koja je osmislila i kreirala nešto što vam može pomoći da svoj život isplanirate do detalja. Osim što će vam dati alat u vidu životnog planera, naša sagovornica će vas njenom pričom inspirisati da nikada ne odustanete.
Predstavljamo vam Minju Stamenković, ambicioznu devojku, hrabru iz koje kipi pokretački dug i energija. Devojka koja pleni i inspiriše. Minja je završila menadžment, bavi se organizacijom festivala, događaja i koncerata, ali smo je mi pozvali iz sasvim drugog razloga. Upoznajte ženu koja je rokovnike vratila na velika vrata, a svima nama potajno usadila želju da nikad ne odustanemo od cijleva, daljeg usavršavanja i traganja za snovima, koji lako mogu postati realnost.
1.Ko je Minja Stamenković?
Minja Stamenković je “osmeh upakovan u šareno”. Tako me je opisala pre više od 10 godina jedna devojka i meni se to mnogo dopalo. Volim da verujem da odajem takav utisak. Trudim se da uvek budem pozitivna i nasmejana, čuvam dete u sebi i ne zaboravljam da sitnice čine život. Sanjarim i pišem pesme. Možda jednog dana izdam zbirku, za svoju dušu.
2.Kako je nastala ideja da napraviš svoj jedinstveni planer?
Moja dobra drugarica se bavi bullet journal-ingom već par godina. Kako ni u jednoj knjižari nije mogla da nađe odgovarajući rokovnik sa velikim brojem strana, debljim papirom i pristupačnom cenom, zamolila me je da joj odštampamo bullet journal kakav je njoj potreban (imamo porodičnu štampariju). Bila je prezadovoljna kvalitetom i tako je nastao MyBuJo formata A5 u tvrdom povezu, sa 272 numerisane strane, sadržajem i kovertom na zadnjoj strani.
3.Šta su planeri?
Postoji razlika između planera, rokovnika i bullet journal-a. Planeri imaju temu, već su definisani i imaju zadatu formu po kojoj se upisuju beleške. Najčešće su namenjeni za planiranje venčanja, putovanja, učenje jezika i slično. Takvi planeri ne odgovaraju svakome. Ponekad je potrebna strana više ili ti se ne dopadne dizajn. Rokovnici su već godinama šablonski. Kalendar za naredne dve godine, imenik i vreme, klasnična to-do lista. Bullet journal je tačkasti rokovnik, odnosno sveska koja služi kao životni planer. Planer koji sami pravimo i uređujemo. Ljudi ga koriste u različite svrhe. Jedna od mojih kupaca deo rokovnika koristi za recepte, deo za posao i deo za lifestyle. Kako MyBuJo ima veliki obim strana, nekoliko stranica za sadržaj i tri pokazne trake, lako može da se podeli na više segmenata i svaki da ima svoju temu. Takođe, koverta na zadnjoj strani je idealna za čuvanje računa ako neko vodi brigu o finansijama ili čak za fotografije.
4.Šta su prednosti korišćenja bullet journal-a?
Pre svega, lako ga je prilagoditi svojim potrebama. Kada se stekne navika, ovakav planer pomaže da ostanemo organizovani u svim oblastima. Većina nas ne shvata koliko obaveza, različitih zadataka i nasumičnih informacija primamo na dnevnom nivou. Zapisivanje svega na papir nam omogućava da koristimo moždane ćelije za kreativnije i produktivnije poduhvate.
5.Koliko ljudi i dalje koriste planere, rokovnike i sveske u doba digitalizacije?
Nisam sigurna koliko ljudi je koristilo planere i pre digitalizacije. Rekla bih da još uvek ima onih kojima više odgovara pisana reč, što se vidi po iznenađujuće velikom broju porudžbina. Primetila sam na poslovnim sastancima da svi pišu beleške na papiru, a imaju laptop ispred sebe, stoga smatram da će uvek postojati potreba za rokovnicima i sveskama.
6.Da li ti organizuješ svoj život i vreme digitalno ili, što bi se reklo, na konzervativan način?
Iskreno? Zavisi. Za organizaciju života potrebna je disciplina, potrebno je da budemo istrajni u započetom procesu. Kao kad krenemo da treniramo ili da vodimo računa o ishrani. Mnogo puta počnem i to traje određeni vremenski period. Nemam uvek rokovnik kod sebe, te često neke važne stvari napišem u podsetnik na telefonu, ali kad rešim da dovedem svoj život u red, onda koristim konzervativnu metodu.
7.Da li papir trpi sve?
Apsolutno. Nije isto napisati nešto u telefonu ili na papiru, nema tu čar. Ne znam kako bih to objasnila. Kada pišem pesme najbolje to radim “tradicionalno”; kad uzmem papir i olovku u ruke, reči same naviru, ponekad nisam ni svesna šta pišem dok ne pročitam nakon što završim. Papir trpi bol, trpi suze, bes, smeh, sve.
8.Da li se sve zapisano ostvari, ako je u planeru?
Ako si istrajan, onda da. Kao što sam rekla, kada se stekne navika, rokovnik nam pomaže da ostanemo organizovani. Ima psihološki uticaj kada napišeš nešto da bi to trebalo da uradiš. Veća je verovatnoća da ćeš da završiš nego kada ne zabeležiš svoje obaveze.
9.Da li imamo veći pritisak da sve planirano uradimo ako je u planeru?
Mislim da to zavisi od osobe do osobe. Nismo svi isti. Poznajem ljude koji sve drže u glavi, ne koriste ni planer ni beleške u telefonu. Na primer, ja moram da zapišem, jer u suprotnom zaboravim. Tako mi “visi nad glavom” i samo želim da precrtam ili štikliram da je odrađeno.
10. Da li se osećaš hrabro sto si istupila iz konzervativnog pravca i karijere i otišla u preduzetnike?
Uplašeno i hrabro u isto vreme. Još na fakultetu smo moje dve koleginice i ja želele da napravimo namenske planere za putovanja, venčanja, vođenje trudnoće, biznis, sve ono šta sad ima da se nađe na svakom ćošku. Kad sam pokrenula ovaj biznis, prvo su mi njih dve čestitale i tada sam znala da nisam pogrešila što sam stisla zube i napokon ostavrila svoju želju.
11. Šta su prednosti a šta mane privatnog biznisa?
Ovo je kompleksno pitanje, moram da priznam. Po mom mišljenju, najveća prednost je to što imaš slobodu da u potpunosti izraziš svoj kreativni duh. Upoznaješ sebe, stičeš nove veštine, odjednom upoznaješ sve oblasti poslovanja. Bogatiji si znanjem. Sa druge strane, nije to nimalo lako. Mnogo je više odgovornosti, mora na sve da se misli. I ne znači uvek da radiš na najbolji način. Ponekad je bolje imati poslodavca, odradiš svoj deo od 9-17h i ideš kući. Kad imaš svoj biznis, ne postoji radno vreme.
12.Da li čitaš knjige ili čitaš digitalne knjige/audio?
Nikad neću čitati digitalne knjige, pokušala sam, ali to jednostavno nije to. Po tom pitanju, ja sam “stara škola”. Volim da okrećem listove, koristim simpatične obeleživače ili papiriće koji mi se nađu pri ruci. Najviše od svega volim kada okrenem poslednji list i zatvorim knjigu. Svaka knjiga koju posedujem ima svoju priču. Tačno se može videti koja je čitana na plaži, a koja u kućnim uslovima. Najdraže su mi one ‘’raskopusane’’. Audio knjige mi pogotovo ne odgovaraju jer ne mogu da slušam tuđ glas i intonaciju. To mi pokvari utisak, ne doživim priču na isti način. Kada čitam, zamišljam taj svet u glavi, zamišljam likove, njihove glasove, razgovore, emocije. Ne volim da mi bilo ko nameće kako bi oni trebalo da zvuče.
13.Da li imaš peratonicu i flomastere raznih boja uz planer?
Naravno. Šta je svet bez malo boja?
14.Da li misliš da ljudi i dalje pišu dnevnike?
Znam nekoliko ljudi koji vode svoje dnevnike, a volim da verujem da i klinci pišu. Šteta bi bila da nije tako. Pa nema ništa slađe od “Dragi dnevniče”. Tu su sve misli i sva osećanja. Pisanje dnevnika je kao razgovor sa psihologom. Meni je bio izduvni ventil. Moj dnevnik je znao sve moje probleme, simpatije, sve šta me je činilo srećnom i tužnom. Nisam sigurna da li odrasli pišu i dalje ili se to izgubilo. Došlo je ludo vreme kada nemamo vremena ni sa prijateljima da se vidimo, te sumnjam da se pronalazi za pisanje dnevnika.
15.Koliko nam je tehnologija pomogla a koliko odmogla danas?
Rekla bih pola-pola. Kao i sve u životu i nove tehnologije imaju svoje prednosti i mane. Koristim internet i društvene mreže da prodam svoj konzervativni rokovnik. Smatram da tehnologiju treba umereno koristiti, i da samo na taj način možemo napraviti balans i dobiti “najbolje od oba sveta”.