Naše prvo potkrovlje više je ličilo na ljubavno gnezdo. Tu smo krenuli od čarobnog dušeka pokrivenog tvojom dečačkom posteljinom sa čamcima i automobilima, mojim posužavnikom za krevet i romantičnim različitim šoljama za kafu, koje je mojoj baki deka poklonio sa nekog egzotičnog putovanja.
Zašto mislim da smo tada bili najsrećniji?
Iako su naše stvari bile još uvek u koferima, ekser na zidu naš čiviluk, a tuš na golim pločicama i saksija paprati činili su našu vodenu oazu predivnom. Brzo smo otkrili da su prve pare koje smo uložili u naše velike, čarobne VELUX krovne prozore, najbolje uložene pare na svetu. Jer mi smo ih voleli.
Budilo nas je sunce, uspavljivala kiša, radovale pahulje i smejao se pun mesec tvojim smešno ispričanim pričama o tome kako ćemo jednog dana sve ovo savršeno skockati i opremiti.
To danas jeste tako, sve je gotovo stilizovano i liči na nas. Ali položaj našeg novog kreveta nikada nema lepotu položaja prvog dušeka gde smo ga iz noći u noć pomerali kako bi nebo iznad nas slalo drugačiju ili lepšu priču našeg života.
Naš krovni prozor je ustvari naš ekran gde naši ne izrežirani filmovi pružaju mogućnost da ti i ja zagrljeni svake noći pravimo svoj film. Ja sam tek tada shvatila zašto je moja omiljena knjiga iz detinjstva „Hajdi“ toliko ostavila traga na moje detinjstvo. Njen prozor je preteča ovog mog, današnjeg, ništa manje inspirativnog i živopisnog. Sve je u pogledu posmatrača.