Kad neko sve radi ispravno i u saglasju sa sobom, onda je svaki dan “dobar dan za pevanje”. Prefinjeno lepa, autentična, nežnog i snažnog muzičkog izraza, Lena Kovačević dosledno gradi svoju muzičku karijeru predstavljajući treći album “Džezeri”, koji će uskoro doživeti i regionalnu promociju.
Koja muzička ideja je vaš vodič za život?
Improvizacija. Zato sam, čini mi se, između ostalog i odabrala ovaj stil kojim se bavim. Pravila postoje i ona su važna, treba savladati i naučiti tehniku, harmoniju, kao i neka životna načela i putokaze poznavati, sve se to mora, ali na kraju, smatram da je najvažnije zadržati neki osećaj lakoće u onome što radimo, igre, spontanosti, nalik dečjoj igri, to je ono što mi donosi radost, kako u muzici tako i u životu.
Šta je vaš ušuškani raj?
Momenat koji otrgnem od vremena, za sebe, za bližnje, vreme koje sve brže teče. “Džezeri” i priča koju delim s mojim muzičarima i publikom kada smo na sceni.
Kojom pesmom uspavljujete svoje sinove?
Najčešće improvizujem, izmišljam melodije i priče na osnovu događaja, rečenica koje smo pričali, pročitali. Najčešće su to priče o životinjama, o kucama koje smo imali i koje još imamo… Ali tu su i “Među drugovima nema tajne”, “Spavajmo, sanjajmo”, “Sa druge strane jastuka”…
Da li postoji vaše vreme (slobodno) i vreme za komponovanje?
Smatram da vreme mora da se nađe, za hobi, za druženje, vreme za dva reda knjige koju volim, za novi CD koji želim da čujem, za plivanje. Sada kada imam mnogo više obaveza, znam bolje šta želim od slobodnog vremena i tog “momenta”. Vreme za rad na muzici jeste moja i potreba i svakodnevna obaveza, na moju veliku sreću.
Šta je punjač vaše energije i kako sebe motivišete?
Vera u Gospoda, u ono što volim, u ljude koje volim, vera u zvuke koje volim i ciljeve koje imam pred sobom.
Tekst: A. T. Foto: Andreja Damjanović
*Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju Aha magazina – sedmi broj.