U tišini breza na levoj obali Save, na prelazu Beograda u Novi Beograd, ugnezdilo se Staro sajmište, svedok stradanja i sabirno mesto za logoraše koji su odavde odvođeni u smrt tokom Drugog svetskog rata. Ali mnogi Beograđani ne znaju da je Staro sajmište i jedinstveni kreativni prostor, koji je imao svoju kreativnu priču i istoriju i pre nego što je postao mesto stradanja kao i posle Drugog svetskog rata, i da je i danas živo stvaralačko jezgro.
Kada je podignuto Staro sajmište davne 1938. godine, bilo je zamišljeno kao sajam najnovijih tehničkih dostignuća, već deceniju kasnije postaje svedokom stradanja mnogih Jevreja, Srba i Roma, da bi ga posle Drugog svetskog rata tadašnja vlast dala umetnicima na korišćenje, da stvaralaštvo pobedi Tanatos i mrak. Danas je ovde smeštena najduža likovna kolonija u Beogradu, u kojoj posvećeno i predano stvaraju brojni vrhunski umetnici i profesori likovne umetnosti, među kojima je i slikarka i ikonopisac Jelena Milošević Jovanović, autorka 33 samostalne i preko 200 kolektivnih izložbi.
Jelenini radovi nalaze se u umetničkim zbirkama širom Evrope i sveta i privatnim kolekcijama poznatih ličnosti poput princa Alberta od Monaka, g. i gđe Klinton, Opre Vinfri, porodice Mandela, porodice Cepter… A trenutno se predstavlja francuskoj publici na aktuelnoj izložbi “Srpska srednjovekovna trpeza” u Kulturnom centru u Parizu. Jelena Milošević Jovanović nam je jednog sunčanog dana otvorila vrata ateljea na broju 28 i ispričala nam priču ovog tragičnog, ali uzbudljivog mesta.
Nije redak primer u Evropi da se mesta stradanja na neki način pokušavaju učiniti ne samo statičnim spomen-obeležjima prošlih vremena nego i kreativnim jezgrima koji stvaralaštvom daju veći značaj i pomen na prošla vremena, istovremeno afirmišući kreativnost kao životni princip i pobedu “stvaralaštva nad Tanatosom”?
Umetnici koji su trenutno u ateljeima na Starom sajmištu, osnovali su svoje Udruženje umetnika Starog sajmišta s idejom da kroz idejna rešenja i predloge aktivno učestvuju u projektu Memorijalnog kompleksa za žrtve logora na Starom sajmištu, sa željom da se takva stradanja i žrtve nikad ne zaborave, kao što oni to nisu zaboravili osam decenija. Umetnici će uvek osećati duboko poštovanje i tugu zbog svih stradalnika i davaće doprinos očuvanju uspomena svojim radom, svojim delima, spomen-obeležjima.
Poslednjih godina priča se o uređivanju i pretvaranju ovog kompleksa u memorijalni centar, pre svega, Centralne kule, koja je i izdvojena celina, kao i dva paviljona – Italijanskog i Češkog, koji su arhitektonski u osnovi jedinstveni. Ovakva oaza umetnosti i stvaranja postoji malo gde u svetu, a njeno uređenje otvara jednu drugu mogućnost – nastanka “srpskog Monmartra” na levoj obali Save, s otvorenim ateljeima, izložbama, poetskim večerima i tišinom umetničkog stvaranja, kao nastavak tišine Memorijala, a nasuprot živom i urbanom Beogradu na vodi.
Kako pronaći kreativno rešenje za simbiozu prošlog i novog, umetničkog i komercijalnog reorganizovanja i želju da se ovaj deo grada preuredi i bude turistički atraktivan?
S dugom istorijom i šansom da se u budućnosti nađemo u turističkoj ponudi našeg grada, predlažemo mogućnost organizovanja međunarodnog umetničko-edukativnog centra po uzoru na “Cite” u Parizu, gde bi se prazni ateljei dali pojedinim zemljama na korišćenje, pa bi svakih par meseci dolazili drugi umetnici, stvarali, razmenjivali iskustva, organizovali izložbe, umetnička predavanja, radionice i upoznavali naš grad i našu zemlju i na najlepši način zaokružili prošlost, sadašnjosti i s nadom gledali u budućnost.
Na taj način bi Memorijalni kompleks u svom okruženju imao kreativnu, večno živu počast i sećanje na stradalnike, a mi, umetnici sa Starog sajmišta, predlažemo aukcijsku izložbu, gde bismo prodajom naših dela doprineli očuvanju i uređenju prostora i očuvanju uspomene na žrtve logora, kao i na naše kolege koje su utkale svoje živote u Staro sajmište.
Pročitajte ceo intervju u štampanom izdanju Aha magazina!