Gradski planovi ili urbanizam su pojmovi koji su se već ustalili u svakodnevnom žargonu, iako prepoznajući globalni karakter, ljudi često ne shvataju pravu važnost i složenost procesa koji se kriju iza njih. Strukturu i funkcionisanje grada sačinjava mnoštvo harmoničnih elemenata. Poput jednog složenog živog organizma i grad zahteva neprekidno funkcionisanje svih svojih „organa” u cilju pravilnog razvoja i rasta. Stalnim analiziranjem i proučavanjem iz raznih uglova, uočavaju se pravilnosti i nepravilnosti u procesu funkcionisanja. Stalni napredak takvog organizma zahteva i adekvatan razvoj svakog njegovog segmenta.
U savremenim gradskim sredinama nadzor nad tim procesima predat je u ruke stručnih organizacija, različitih struktura. Planiranje buduće forme grada jedan je od najsloženijih poduhvata u razvoju jedne sredine. Prema takvim predviđanjima se planiraju svi ostali segmenti društvene organizacije koje obezbeđuju nesmetan boravak stanovništva i aktivnosti u njemu. Složenost takvog procesa zaslužuje najviši nivo poštovanja građana, a ujedno zakonski potpada pod najviši državni akt – Ustav.
Počevši od sagledavanja fluktuacije stanovništva, očuvanja prirodne sredine, razvoja privrede, kulturnog nasleđa, očuvanja demografske strukture, bezbednosnih okolnosti i još mnogih drugih krupnih i sitnijih analiza prostora i društva, sazdan je jedan prostorni i urbanistički plan. U nameri da se takva kretanja i potrebe prepoznaju i prema tim analizama postave okviri razvoja u budućnosti, predviđanja se vrše za višedecenijski period. Na početku ili na kraju, objedinjujući sve zahteve, stručni timovi arhitekata (urbanista) pretvaraju analize i zaključke u jedinstveni prostorni plan, oblikujući gradski prostor kroz prizmu funkcionalnog i estetskog doživljaja…
Tekst: arh. Uglješa Keković
*Ostatak teksta pročitajte u novom broju Aha magazina – januar / februar 2017 XI broj