Uz nesporan, izuzetan talenat nadolazeće fudbalske zvezde koja je stasavala u velikoj i poznatoj porodici, Luka Adžić impresionira vaspitanjem i odmerenošću sa kojom gradi svoju igračku karijeru, svestan nasledjenog porodičnog “prtiljaga” slave koji često opterećuje i dodatno obavezuje. Veruje da je vandalizam na terenima samo odraz nekih drugih nezadovoljstava u društvu u kome živimo i da će vreme prave istinske “sportske strasti” tek doći sa edukacijom publike koja mora da proizadje iz odgovornog i motivišućeg ponašanja samih igrača na terenu i van njega.
Nedavno si postao punoletan i to si proslavio vrlo neobično i duhovito (gde si sebe predstavio filmski i otkrio, pored fudbala, novi talenat, glumu). Šta se i da li se kod tebe sada promenilo?
Promenio se samo broj godina, sve ostalo je isto. I dalje sam mlad čovek koji ima želju da uspe u životu, da se ostvari profesionalno i privatno. Svestan sam svojih sposobnosti ali i izazova, problema, odgovornosti i rada koji su preda mnom. Sa druge strane, i dalje u meni živi i onaj dečak koji bi da se igra, kao kada sam dobio prvu loptu, pa mi je poklon, taj zatvoren krug, odredio životni put. Ne razlikujem se previše od vršnjaka, volim da sve vidim, istražim i radujem se svakom novom danu i svakom novom susretu.
Imao si sreće da mnogo putuješ, koja su te putovanja promenila, a koja ti dala novu energiju?
Verujem da nas svako putovanje na neki način promeni i oplemeni, naročito ako putuješ otvorenih očiju i srca. Energiju uglavnom dobijam od ljudi sa kojima putujem. Imao sam tu sreću da su mi na putovanjima društvo pravile osobe koje volim, da su mesta na koja putujemo uvek bila inspirativna, pa sam se vraćao srećan i prepun utisaka. Od malena sam se radovao svakom putovanju i mislim da su me ona u mnogome odredila kao ličnost.
Ko je tvoj idol, a ko motivator?
I na jedno i na drugo odgovor je – porodica! Svako pojedinačno je za ponešto moj idol, jer svi su uspešni (mada to ne pokazuju prema meni), tako da svi zajedno su moj najveći motivator.
Kao mladi talenat, igrač Crvene Zvezde, šta je ono što po tebi treba da se desi da bi se promenila slika o fudbalu budućnosti?
Igrati, i samo igrati fudbal je ono što će spasiti i vratiti veru u vrhunski sport. To ću raditi u godinama koje su predamnom, jer, lopta je moja ljubav od malih nogu. Pokušaću da svojom igrom i ponašanjem na terenu, kao i van njega pridobijem i inspirišem neke nove klince, kako bih tu ljubav preneo njima, kao što su i moji prethodnici uradili u mom slučaju.
Tekst: Ljiljana Budić Stanković
Foto: Privatna arhiva
Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju Aha magazina – januar/februar 2017 XI broj