Zakonsko izdržavanje, poznatije kao alimentacija, je obaveza propisana Porodičnim zakonom Republike Srbije. Izdržavanje određeno Porodičnim zakonom je zakonsko izdržavanje, regulisano imperativnim normama, međusobno je i postoji između članova porodice i drugih srodnika, a odricanje prava na izdržavanje je ništavno, nema pravnog dejstva (član 8. PZ).
Izdržavanje je obaveza koja se utvrđuje između krvnih srodnika te je zakonski utvrđen krug za koje važi obaveza izdržavanja i jasno su propisani uslovi i način kako se određuje izdržavanje.
Izdržavanje maloletnog deteta
Član 154. Porodičnog zakona propisao je uslove i način izdržavanja maloletnog deteta. Roditelji su u obavezi da izdržavaju svoje maloletno dete, s obzirom da dete nije u mogućnosti da se samo izdržava, te da mu obezbede uslove života, minimalno onakve kakve oni imaju. Tu svoju obavezu roditelji imaju do punoletstva deteta. Obaveza izdržavanja deteta prestaje sa navršenom 18. godinom, odnosno, ukoliko je dete na redovnom školovanju, obaveza izdržavanja prestaje u skladu sa školom koju dete pohađa – do 23. godine ukoliko je reč o Višoj školi, odnosno do 26. godine ukoliko je reč o fakultetu.
Roditelji najčešće izdržavaju svoje maloletno dete dobrovoljno ili u skladu sa međusobnim dogovorom. Međutim, ukoliko je jedan od roditelja/oba roditelja uskratio dete za neko njegovo pravo ili ako je uskraćeno za nešto što mu pripada, to svoje pravo može da ostvari u sudskom postupku pred nadležnim Osnovnim sudom kao prvostepenim sudom, te da isto pravo ostvari donošenjem sudske odluke. S obzirom da je reč o maloletnom detetu i da ono samostalno ne može da pokrene tužbu, u ime deteta to pravo pokreće drugi roditelj kao zakonski zastupnik ili staratelj, usvojitelj i Centar za socijalni rad.
Što se tiče visine izdržavanja maloletnog deteta, u suštini, ona zavisi od potreba deteta koje se tiču njegovog svakodnevnog života, specijalnih potreba kao i svih okolnosti koje utiču na pravilan rast i razvoj deteta. Smatra se da je roditelj obavezan da se o detetu stara uz maksimalan napor, čak i po cenu da sam roditelj oskudeva u pojedinim stvarima. Ako je roditelj, koji je dužan da izdržava dete, nezaposlen i nema prihoda, to ga ne oslobađa obaveze da izdržava svoje maloletno dete. Ta obaveza je zakonski propisana imperativnom normom, kroz jasnu krivičnu sankciju ukoliko se ona ne poštuje.
Prilikom utvrđivanja koliki je najmanji iznos novca koji mora da se izdvoji za izdržavanje maloletnika, sud se rukovodi zakonom propisanom minimalnom sumom izdržavanja. Kada je reč o detetu, to je iznos jednak naknadi za hranjenike, čiju visinu jednom godišnje utvrđuje Ministarstvo rada i socijalne politike. Taj iznos nije obavezujući za sud, već predstavlja samo orijentaciju kolike su potrebe za život deteta. U 2016. godini taj iznos je 23.367,00 dinara. Ukoliko taj iznos nije dovoljan za zadovoljenje potreba deteta, sud će odrediti odgovarajući iznos, koji u svakom slučaju ne može biti ispod 15% a ni veći od 50% redovnih mesečnih primanja onog roditelja koji je dužan da plaća izdržavanje.
Visina alimentacije zavisi od slučaja do slučaja i vrlo često se u praksi jave situacije kada je prvobitno određena alimentacija smanjena ili povećana usled promenjenih životnih okolnosti. Svaka izmena visine izdržavanja znači novu tužbu za izmenu prethodne odluke, uz obrazloženje nastalih okolnosti zašto se izmena traži, bilo da je reč o povećanju ili smanjenju alimentacije.
Obaveza davanja izdržavanja postoji i u slučaju lišenja roditeljskog prava. Ako roditelji nisu živi ili nemaju materijalnih mogućnosti, maloletno dete ima pravo izdržavanja od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji.
Takođe, nedavanje izdržavanja je krivično delo propisano članom 195. Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, te je jasan stav zakonodavca da je to obaveza koju roditelj, odnosno drugo lice koje je dužno da daje izdržavanje, mora poštovati.
Tekst: advokat Jovana D. Todorović
Foto: www.pexels.com
*Tekst iz Aha magazina – jul / avgust, IX broj, 2016