Mladi glumac koji nas je šarmirao ulogom „Nosonje” u Montevideu, a svoj talenat za finu komediju potvrdio u seriji „Komšije” koja se emituje na Radio televiziji Srbije. Uroš Jovčić uvek je nasmejan, mio i izuzetno vaspitan, u ekipu unosi dobru atmosferu, po čemu se izdvaja i pamti. U razgovoru za Aha magazin otkrio nam je ko su njegovi profesionalni uzori, kako on „puni baterije” i zbog čega mu je uloga Milančeta u seriji „Komšije“ prirasla za srce.
Posle velikog uspeha filma Motevideo i popularnosti koju ti je uloga „Nosonje“ donela, kakvo iskustvo nosiš sa snimanja serije „Komšije” za Radio televiziju Srbije?
Ja sam u ekipi serije „Komšije“ od prve sezone, ali trebalo je da prođe neko vreme, da bih se opustio. U međuvremenu serija je promenila format od 45 minuta do sitkom verzije koja ide tri puta nedeljno po pola sata. Novi format je dinamičniji, sve je razigranije i zanimljivo je da gledaocima ta forma više prija. Ako propustite jednu epizodu mogu brže da se vrate na pravi put i da nastave tamo gde su stali. Posle filma „Montevideo” ali i posle rada u pozorištu, u mojoj matičnoj kući „Boško Buha“ bilo mi je drago što mogu da stanem ponovo pred kamere a lik Milančeta mi je odmah prirastao za srce. Jeste da je on jedan lukav tip koji podilazi svima, da na sve načine istera to što želi, i u svoju korist ali ja se trudim da ga svim silama odbranim. I prija mi ova uloga jer sam posle dugo vremena dobio prostora da probam nešto novo, da glumim na drugačiji način, neku vrstu savremene komedije. Serija po svojoj formi pruža više prostora da se više istražuje i gradi lik na više nivoa, što nekad ne možete da uradite na filmu.
Kako je izgledao rad sa Tatjanom Mandić Rigonat na novoj predstavi pozorišta Boško Buha, „Uspavana lepotica”, po čemu ćeš pamtiti rad na ovoj predstavi i saradnju sa velikim glumačkim ansamblom?
Sa Tatjanom sam već radio na predstavi „Gospođa ministarka” koja je jedna od najuspešnijih predstava današnjice, ponos pozorista „Boško Buha”, predstava koja je za nepune 4 godine imala preko 120 izvođenja i koja je osvojila mnoge nagrade. Posle takve predstave logično je da je pozorište angažovalo za još jednu predstavu, ali ovaj put dečiju, „Uspavana lepotica”. Rad sa Tanjom je divan, konstruktivan, inspirativan, ali i naporan. Ona je rediteljka koja zna od starta šta želi od predstave, od ansambla, i kako da radi sa glumcima. U podeli je veliki glumački ansambl koji sam siguran da je uživao u procesu rada isto kao i ja. Takođe mi je drago što sam upoznao nove mlade glumce za koje je ova predstava bila prvi profesionalni angažman. Rad na predstavi pamtim po dobroj atmosferi, lepom radu ali i skoro svakodnevnoj upali mišića (smeh).
Gde još pozorišna publika može da te vidi?
Igramo „Gospođu ministarku” kao i „Krčmaricu Mirandolinu”. Ova predstava se igra već deset godina, a ja sam uskočio pre tri godine u podelu pa se i dalje kalim iako mi je veoma drago da igram. A što se tiče dečijih predstava tu su i „Pepeljuga”, „Carev zatočnik”, „Snežna kraljica”, „Mala sirena” i „Čarobnjak iz Oza”.
Nastavak intervjua sa mladim glumcem Urošem Jovčićem možete pročitati u štampanom izdanju Aha Magazina.
Fotograf: Ana Ado
Tekst: A.T.