Razvoj digitalnih tehnologija odvija se veoma brzo, pa su promene gotovo svakog dana vidljive u svim sferama biznisa i oglašavanja. Posebno se uočavaju u novinarstvu. Na nove trendove prinuđeni su da se prilagođavaju i oni koji rade u medijskom sektoru, ali i oni koji konzumiraju medijske sadržaje. Uprkos lakom pristupu i besplatno dostupnoj informaciji, korisnici interneta i društvenih mreža sve češće postaju svedoci zloupotrebe objavljenih podataka. O poštovanju intelektualne tvorevine (dela) u onlajn medijima, za magazin Aha, je govorio advokat Dragan Milić, ekspert za zaštitu autorskih prava.
Aktuelni način izveštavanja, putem interneta i onlajn medija, značajno utiče i na profesionalni i na etički kodeks u novinarstvu. Autorsko pravo uživaju stvaraoci tekstova, fotografija, video i audio zapisa. Svi oni su nosioci moralnih autorskih prava koja nisu prenosiva. Šta treba da znaju o izvorima informisanja autori, urednici, a šta medijske kuće, kada kreiraju i objavljuju sadržaje na internetu? Kako mogu da zaštite svoja prava, a kako da ispoštuju tuđe autorstvo?
Onog trenutka kada jedna originalna duhovna tvorevina bude ispoljena u određenoj formi, pisanoj, usmenoj ili elektronskoj, svejedno, ispunjava uslov da se smatra autorskim delom i da uživa autorsko- pravnu zaštitu.
Međutim, ono što autor može, i po mom mišljenju, treba da uradi je da unapred, preventivno i dodatno zaštiti svoje autorsko delo. Kroz navođenje svog imena na samom delu ili uz njega, stavljanje oznake da delo nije dozvoljeno preuzimati bez pribavljanja prethodne dozvole i slične oznake, moguće je preduprediti njegovu nezakonitu eksploataciju od strane trećih lica.
Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete namernim preuzimanjem, autorima ponekad savetujem čak i da ne objavljivljuju kompletno delo, posebno ne u formi koja bi lako dovela do zloupotrebe od strane trećih lica. Naravno, ukoliko je to u skladu sa interesima autora i prirodom samog dela.
S druge strane korisnici tuđeg dela, takođe treba da budu oprezni i svakako, pre njegove upotrebe, saznaju kome pripadaju autorska prava, kao i da kontaktiraju autora, odnosno nosioca tih prava, kako bi, uz dogovorene uslove, pribavili pismenu saglasnost za korišćenje. Isto tako, važno je voditi računa o autorima koji su nosioci moralnih prava, ali i o nosiocima imovinskih autorskih prava koji često nisu sami autori već pravna ili fizička lica na koja su ta prava preneta ili su ih stekla na neki drugi način.
Pomenuli ste moralna i imovinska autorska prava. Upravo tako ih definiše i Zakon o autorskim i srodnim pravima. Na šta se tačno odnose moralna, a na šta imovinska prava? Koja su njihova osnovna obeležja?
Moralna prava pripadaju samo autoru, i sastoje se od prava na objavljivanje i priznanje autorstva, prava na naznačenje imena, prava na zaštitu integriteta autorskog dela i prava na suprostavljanje nedostojnom iskorišćavanju dela koje može ugroziti legitimne interese autora. Ova prava su neprenosiva i nisu vremenski ograničena. Znači, autorstvo se ne može preneti na drugo lice koje bi se posle legitimisalo kao autor, a svaki pravni posao te vrste bio bi ništavan. Zakon ovim odredbama štiti autore od drugih, ali i od njih samih. Zapravo, ovakvim tretmanom autorskih dela onemogućava se da se neko drugi, koristeći novac, uticaj ili moć, predstavlja kao autor, a zapravo nije.
Imovinska prava izvorno mogu pripadati samom autoru, ali ih on može preneti i na nekog drugog. Takođe, ukoliko su dela stvorena u radnom odnosu, ova prava od početka mogu pripadati poslodavcu određeni vremenski period. Njih čine pravo na umnožavanje i stavljanje dela u promet, izvođenje, emitovanje i drugi vidovi javnog saopštavanja.
U skladu sa već pomenutim Zakonom o autorskim i srodnim pravima, autorsko delo predstavlja orginalnu intelektualnu tvorevinu iz književnog, naučnog i umetničkog područja koji ima individualni karakter, bez obzira na formu, namenu, način izražavanja ili veličinu sadržaja. Koji su to elementi po kojima se prepoznaje kreativno ostvarenje autora u onlajn medijima, odnosno šta se sve ubraja u autorsko delo?
Zakon ne kaže gde je granica originalnosti iza koje jedno delo može biti smatrano autorskim, već se ta linija povlači u svakom konkretnom slučaju. To je zapravo razlog zašto ova grana prava nije egzaktna, već je na terenu kreativnog i duhovnog i osim poznavanja zakona i sudske prakse, zahteva i sposobnost da se autorska dela kao takva razumeju i prepoznaju. Naravno, ima i jednostavnih autorsko-pravnih sporova gde je lako identifikovati delo i utvrditi povredu, ali potpuno razumevanje ove vrste prava i njegova primena na najrazličitije oblasti kreativnog rada i umetnosti, zahteva nešto više od iskustva na sudu i poznavanja zakona.
Često nije dovoljno izbrojati preuzete taktove ili karaktere, plagijatom se smatra i preuzimanje onoga što delo čini duhovnom tvorevinom.
Ukoliko je ispunjen uslov originalnosti i forme, zakon navodi da se autorskim delima naročito podrazumevaju knjige, prevodi, računarski programi kao pisana dela, zatim predavanja ili besede kao govorna dela, dramska, filmska i dela likovne umetnosti i fotografije. Tu su čak i geografske karte i makete. Zakon smatra posebnim autorskim delima i zbirke.
Autorsko delo čak ne mora da bude ni završeno da bi uživalo zakonsku zaštitu. Ono može da, i tako nedorađeno, bude originalno, posebno ako već ima neku formu, koja je veoma bitna.
Klijenti dolaze kod mene i sa rečenicom “Ukrali su mi ideju”. Ideja u imaginarnom smislu ne uživa autorsko- pravnu zaštitu, upravo zato što nema formu. Ideja mora biti pretočena u nešto da bi mogli govoriti o autorstvu. Nije nužno da bude prebačena na papir ili zabeležena u nekom drugom zapisu, pod određenim uslovima može da bude čak i samo izgovorena. Takvu formu autorskog dela je mnogo teže dokazati, ali nije nemoguće.
Ko može biti nosilac autorskih prava?
To pitanje često zbunjuje i kod ljudi izaziva nedoumice. Zato je neophodno naglasiti da autor može biti samo fizičko lice. Autor nikada ne može biti pravno lice, izdavačka ili medijska kuća. Pravno lice može biti nosilac imovinskih prava na eksploataciju dela, ali autorstvo sa moralnim pravima može pripadati samo osobi koja je stvorila delo, ili, ako je reč o kolektivnom delu, nosioci autorskih prava su sva lica koja su učestvovala u njegovom stvaranju.
Kako je internet uticao na autorska prava?
Vreme interneta je donelo nova iskušenja autorima u vezi sa zaštitom autorskih prava, jer je deljenje i umnožavanje sadržaja postalo jednostavno i uobičajeno. Nekad su zakonske odredbe o zaštiti ovih prava bile usmerene uglavnom prema medijskim kućama i izdavačima, a danas, zahvaljujući novim tehnologijama i globalnoj mreži, svaka osoba koja ima pristup internetu ili nalog na nekoj društvenoj mreži krši nečija autorska prava, gotovo na dnevnom nivou. Zbog toga je potrebno preduzeti akcije na dva fronta. Prvo je podizanje svesti kod ljudi da autorska prava i dalje egzistiraju bez obzira što se neki sadržaj ili proizvod može pronaći i lako preuzeti sa interneta. S druge strane, potrebno je izvršiti temeljnu reformu regulative u ovoj oblasti i postaviti nova pravila uzimajući u obzir nove okolnosti u kojima se stvaraju i koriste autorska dela.
Kako poštovanje odnosno nepoštovanje autorskih prava utiče na autore, njihovu kreativnost i motivaciju?
Poštovanje autorskih prava ima direktan uticaj na kreativnost i motivaciju, kao i na ponašanje samih autora, ali je jednako bitan uticaj i na produkciju samih sadržaja. Zbog neisplativosti sve se teže izdvajaju finansijska sredstva za kvalitetne projekte, i kod nas i u svetu.
U Holivudu se danas snima samo ono što odgovara ukusu najvećeg dela publike, uz maksimalne uštede. Ekranizacije bajki, rimejkovi sa kompjuterski naslikanom scenografijom, zvučnim i svetlosnim efektima ili pak politički angažovani i podobni filmovi. U Evropi i nekim delovima sveta je drugačija situacija, jer filmsku industriju pomažu države, razni fondovi i filmski instituti. Međutim takvi projekti su iz ugla tržišta neisplativi. Siguran sam da, s obzirom na stanje današnje kinematografije, Kopola u ovim uslovima ne bi snimio Kuma. Možda bi Paramount dao zeleno svetlo ako bi u scenario umešao neku vanzemaljsku mafijašku organizaciju, pa da krene obračun sa malim zelenim, sve uz što brže kadrove i replike. To nas uvodi u začarani krug u kom se formira ukus publike, iz kojeg je posle teško izaći. Neki autori to umeju da urade autentično, sa šmekom ili kroz parodiju, kao Tarantino recimo, a neki su se, nažalost, utopili u tom cirkusu.
U takvom kontekstu, nerealno je i očekivati od ljudi da ne gledaju piratske verzije filmova ako su im već dostupne. Platforme poput Netfliksa donekle popravljaju stvar, jer vi za desetak – petnaest evra mesečno imate pristup bazi od nekoliko hiljada naslova, a deo od tog prihoda ide autorima odnosno proizvođačima i distributerima.
Sa medijima je još gore. Nikom se ne isplati da kreira skup sadržaj, kad će isti već za nekoliko sati biti prenet na desetine drugih sajtova i njuz agregatora, često bez navođenja izvora informacije, a o naznačenju imena autora, da i ne govorim. Zato se plasira jeftin i bezvredan sadržaj već godinama, a čitaoci su, naviknuti na sažvakane tekstove, krupne naslove i fotografije, izgubili i želju za nečim dubljim i kvalitetnijim, nečim što zahteva desetak minuta pažnje. Kada opštoj tabloidizaciji dodamo i PR tekstove, bilo skrivene ili direktne, kojih su novine prepune, dobijamo pravu sliku medija danas.
U takvom svetu trenutno su fotografi postali ozloglašeni, jer štite svoja prava i neretko ih ostvaruju pred sudom. Sada se veoma vodi računa o fotografijama koje se koriste kao pokrivalice ili za ilustrovanje teksta. Apsolutno isti princip bi trebao da važi i za novinarske tekstove koji ispunjavaju uslove za autorsko- pravnu zaštitu. Tada bi se vodilo računa o tome šta se, na koji način i u kojoj meri prenosi, poštovala bi se pravila citiranja, navođenje izvora, ali i moralna autorska prava, kao što su pravo na navođenje imena autora i pravo na zaštitu integriteta dela.
Koliko traju imovinska autorska prava u virtuelnom svetu?
Imovinska autorska prava su, za razliku od moralnih, vremenski ograničena i traju za života autora i 70 godina nakon njegove smrti, bez obzira o kojoj vrsti objavljivanja se radi. Nakon tog perioda, delo postaje javno dobro. Sigurno ste primetili da se u poslednjih par godina pojavio veliki broj recimo Nušićevih, Šantićevih ili Dučićevih knjiga u svim mogućim izdanjima, u knjižarama, kod uličnih prodavaca pa čak se dele i uz novine. Prošlo je 70 godina od smrti autora i sada ih svako može izdavati, naravno uz obavezu da ispoštuje moralna autorska prava, da ne menja delo, da ga ne koristi na nedostojan način i uz obavezu da na vidljivom mestu označi ime autora. Sa stranim izdanjima je drugačija situacija, jer se mora voditi računa i o prevodilačkim pravima, koja često još nisu istekla, pa su mnogi izdavači saznali za prava prevodioca na teži način. Ukoliko sami ne prevodite autorsko delo ili ne angažujete prevodioca, neophodno je pribaviti i dozvolu od prevodioca (ili njegove porodice) koji je to delo već preveo.
Isto važi i za muziku. Nije sporno da su autorska prava na delima baroknih i klasičnih kompozitora protekla, i da vi možete izdati audiogram sa Mocartovim kompozicijama, ali morate voditi računa o pravima drugih lica koja su interpretirala i snimila delo.
U kojim situacijama nije potrebna dozvola autora za objavljivanje ili preradu dela, tj. kada zakon to dopušta?
Pod određenim uslovima zakon suspenduje autorska prava, najčešće u situacijama kada javni interes prevagne nad ličnim, odnosno autorskim.
Tako je bez saglasnosti autora i bez obaveze plaćanja naknade dozvoljeno objavljivanje, u obliku neposrednog proučavanja na nastavi, kao i korišćenje dnevnih informacija koje imaju karakter novinskih izveštaja, kratkih sažetaka u pregledima štampe ili preuzimanje malih delova uz poštovanje pravila citiranja. Sve pod uslovima da je delo već objavljeno, da se preuzeti deo integriše u drugo delo kao ilustracija ili referenca.
Dozvoljeno je i umnožavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo događaja o kom se izveštava, naravno uz obavezno poštovanje moralnih prava autora.
Tekst: Maria Cerovina
Foto: Bojan Stekić