Slikarka i konceptualna umetnica Biljana Cincarević, svoje umetničko stvaralaštvo zaokružila je nedavno izvedenim performansom „Krug žena”, koji slavi novi talas feminizma, odevenog u ruho tradicionalnih rituala. Iako je u Srbiji nesumnjiv uticaj lošeg mainstream ukusa, ona tvrdi da se tiho i polako vraća nova i još snažnija umetnička elita, koja je svesna svojih vrednosti. Priroda savremene žene, kako je ona vidi, očitana je u seksualnoj osvešćenosti i smelosti da oseća i živi svoje stavove, prevazilazeći transgeneracijske zabrane i traume koje tradicionalno nosimo u našim genima.
Umetnici su filteri društva, da li za umetnika poput Vas ima „dovoljno” mesta za stvaranje u konzervativnoj, sredini kao što je Srbija?
Srbija nije konzervativna kao što vlada, reklo bi se, nametnutno mišljenje. Čak bih možda rekla da je Švajcarska ili Engleska u nekim segmentima konzervativnija od nas. Što se tiče naših umetnika, mi imamo potpunu slobodu za naše stvaralaštvo. Kada sam napravila svoju konceptualnu izložbu „Gospode pomiluj”, gde sam kritikovala Crkvu i religioznu „administraciju” uopšte, tada nije smelo tako da se govori „bilo šta” protiv Crkve. To je bio prst u oko korumpiranom sveštenstvu kao i konzervativnom sloju društva. U nekim razvijenim zemljama sveta ovakva izložba ne bi mogla da bude održana, jer je još uvek taboo kritikovati Crkvu. ž
U našoj zemlji ima sjajnih umetnika, zapravo ima mesta za sve nas. Međutim, proteklih teških 20 godina za Srbiju, „osakatile” su i umetnost i njihovo stvaralaštvo. Ipak, duboko verujem u onu staru „što te ne ubije to te ojača”, tako da osećam povratak nove, snažne i stabilne umetničke scene u Srbiji. Mada bi se na prvi pogled reklo da je ekonomska situacija ono što pogađa umetnost , umetnike i art market, ipak sam zaključila da smo se mi umetnici povukli i sebe nismo smatrali važnim, niti cenili sopstveni rad, što se reflektovalo i na društvo. Novčana vrednost je ovde sekundarna u odnosu na integralnu vrednost kulturnog, obrazovanog, duhovnog i sve ono što inicira dostojanstven napredak društva, koji se najbolje vidi kroz umetnost. Kada mi budemo hodali ovom zemljom sa tim stavom i snagom koja odgovara našoj umetnosti, tada će ona opet doći na mesto koje je imala u posleratnoj Jugoslaviji. Umetnost je tada odigrala veoma važnu ulogu, doduše u ideologiji koja je utkana u tada novi sistem, ali ipak zahvaljujući tom spletu okolnosti mi danas imamo sjajne spomenike, skulpture, likovna i prozna dela, koja su oplemenila i formirala tadašnje stabilno društvo, kao i dobar primer kako umetnost postaje vezivno tkivo društva.
Zašto su ženska tela gola na Vašim slikama? Poruka u medijskom smislu koju golo žensko telo nosi jeste najčešće mizogina, vulgarna i ne utiče povoljno na već nestabilan položaj žene u društvu? Kako da shvatimo Vašu poruku?
Žena nije imala pravo na sebe, na svoje telo, ona je bila vlasništvo svog oca, a kasnije svog muža – gospodara. Ženski orgazam je „otkriven” krajem 19. veka. Postati vlasnica svog tela i svoje seksualnosti još uvek provocira transgeneracijske zabrane i traume koje sve mi nosimo u našim genima. Zašto sam slikala slobodnu seksualnu ženu? Dugo nisam „tumačila” svoje radove, ali svakako mogu reći pored ostalih stvari i to da je pre svega oslobađanje mojih pretkinja, čiji geni ali i položaj u kojem su živele, pulsira u meni. Ženska seksualnost je sveta i treba je slaviti.
Ostatak intervijua sa Biljanom Cincarević možete pročitati u štampanom izdanju Aha Magazina.
Tekst: Nina Radulović
Foto: Biljana Cincarević ART Studio