Volim da istražujem i razmenjujem iskustva i mimo potrebe za aranžmane naše agencije Mediterano Holidays. Tako se dogodilo da smo na Santoriniju sreli našu dugogodišnju prijateljicu iz Slovenije, koja je takodje vlasnik turističke agencije i kroz razgovor, uz njeno „Nećete verovati, Slovenci samo tamo letuju“ saznali za ostrvo Karpatos.
Odmah smo pogledali mapu da vidimo gde se nalazi i kako do njega doći, prelistali knjige i internet kako bismo saznali šta nudi i kroz neke lične kontakte i prijateljstva našli smo agenta sa Karpatosa.
Kada smo se dobro pripremili, moj suprug je odlučio da ostrvo zaslužuje čarter let i da je za nas najbolje rešanje da se vežemo za turu za koju već imamo čarter let i izbor je pao na Santorini (kao najbliži), te naš vezani let Beograd-Santorini-Karpatos (iako niko nije čuo za ostrvo) krene da živi. Pred početak sezone, u aprilu, kad je već sve bilo potpisano i svi ugovori završeni shvatili smo da nemamo reklamu za Karpatos. Uzdali smo se u ličnu priču, kontakt, preporuku, znajući da je Karpatos naša premijera. Sve je kao u životu, lepota spašava svet, a nas su spasile prelepe plaže koje su ljudi prepoznali samo jednim pogledom preko sajta. Iako imam veliko agencijsko iskustvo, obišla sam veliki broj grčkih ostrva, koja su sva divna i čarobna, Karpatos me je istinski opustio, a mom letovanju sa decom dao jedan potpuno božanstveni osećaj uživanja i mira. Plaže su kao karipske, beli i žuti pesak, neverovatna lepota… Voda je tirkizne boje, zelenilo na plaži, deca trče a mi opušteno ležimo, pijemo kafu i ne razmišljamo…
O Karpatosu…
Ostrvo je potpuno nekomercijalizovano i nadam se da onaj pravi turizam neće doći nikada jer će pokvariti sirovu lepotu. Neka ostrva su pitomo lepa, Karpatos je dramatično lepo mesto, opšiveno planinama i brdskim selima koja još uvek nemaju vezu sa turizmom. Žene koje još uvek nose narodnu nošnju kao iz prošlog veka sa dukatima i maramama, ne prepoznaju turizam i turiste. Veliki broj neotkrivenih čarobnih plaža, izazov je za one koji imaju vremena da sve te plaže iz dana otkrivaju i beleže.
Gastronomija je, takođe, potpuno po recepturi tradicionalne grčke kuhinje, specifična. Taverne u kojima cela porodica radi, žena kuva a deca i muž služe, sve je tu, od sveže ribe do povrća pa se u njima osećaš kao da si u gostima kod prijatelja.
Ostrvo živi od dijaspore, pomažu izgradnju crkve, škole, ustanova od javnog značaja, a spremni su da u hotel sa 5 zvezdica kod recepcije postave ručno rađeni persijski tepih vredan preko 10.000 evra kako bi njihovi gosti prepoznali lepotu personalnog turizma. Ono što je specifično jeste da kada se žene udaju, iako žive u Americi i Australiji, dolaze na Karpatos da naprave svadbu. Leti se vraćaju da rade u tavernama, prodavnicama, pa se tako na ostrvu priča savršen američki engleski, čak i u nekim marketima na brdu…
Moj izbor letovanja vodi osećaj slobode.
Deca su na divnoj plaži, spava se i jede dokle se i kad se hoće. Boravak na plaži ceo dan, uz ručak u lokalnoj taverni, uz divnog vlasnika kuće koju smo zakupili. U prostoru koji je bio garaža, sada ima magazu i svoje lične proizvode (masline, maslinovo ulje, koziji sir, paradajz iz svoje bašte…), od njega kupujemo kao kod najrođenijeg, svako veče poručujemo vruć hleb ili ono što nam treba iz grada.
Plaža na kojoj letuje moja porodica zove se mali Amopi i udaljena je 4km od glavnog grada, smeštaj je uzdignut od nivoa mora, pogled je jedinstven. Uveče, kad je mesec pun, vide se zvezde, čuje se zvuk mora i na tom delu ostrva, svoju morsku rutu plove osvetljeni romantični brodovi što je čaroban prizor, kao sa postera romantičnog filma ili sa korice nekog romana. Za one koji, poput nas, zbog prirode posla uvek mogu da letuju u prelepim hotelima, ovo je avanturistička i turistička rapsodija. Upravo zbog toga nam odgovara i vraćamo joj se već treću godinu zaredom.
Tekst/Fotografije: Vesna Janković