Sa tehnološkim inovacijama rađaju se i nova zanimanja. Brojne su nedoumice mladih i ambicioznih ljudi koji u poslu žele da postignu dobre rezultate, da izgrade uspešnu karijeru. Šta je presudno za uspeh, kako donositi dobre karijerne odluke i umanjiti rizike od pogrešnih, na koji način je moguće objektivno planirati kontinuirani lični i profesionalni razvoj, samo su neke od njih. O tome kako pojedinac treba da otkrije i razvija svoje sposobnosti, talente, stvaralački duh, ambicije i poslovnu strategiju, zarad napretka u budućnosti i karijerne mobilnosti, za magazin Aha govori Jelena Sladojević Matić, osnivačica Savetovališta za zaposlene u Telekomu, učesnica na projektima u razvoju kompetencija, ekspertkinja iz oblasti HR konsaltinga i organizacionog savetovanja i docentkinja na Fakuletu za medije i komunikacije.
Brojni autori istraživanja i studija smatraju da karijera predstavlja rezultat aktivnosti čoveka u porodičnom, društvenom i poslovnom životu. Molim Vas da nam date Vašu definiciju profesionalnog i ličnog uspeha.
Karijerni izbor i izbor profesije veoma su važni za naš celokupan identitet. Svakako, uticaj profesionalnog identiteta značajno je širi od oblasti poslovnog života. Jedna od najvažnijih odluka koju u životu donosimo jeste „Šta želim da radim, čime želim da se bavim i na koji način ću postići željeni rezultat?” Pitanjem profesionalnog identiteta i karijernog izbora počinjemo da se bavimo veoma rano, već prilikom izbora srednje škole počinje blago usmeravanje ka izboru profesije. Vrlo je važno prepoznati koje specifične potencijale, sposobosti i interesovanja posedujemo i na koji način su ti potencijali povezani sa određenim profesijama kojima bismo mogli da se bavimo.
Poslovni uspeh, po mom mišljenu, predstavlja mogućnost da se profesionalno bavimo zanimanjem koje nas ispunjava i koje nas inspiriše da se dalje razvijamo, koje nam neguje radoznalost i usmerenost na postignuće, kako god mi lično definisali kriterijume tog postignuća. Takođe, moja definicija profesionalnog uspeha podrazumeva dobar balans između privatnog života i karijere.
Savremeno shvatanje karijere podrazumeva dinamičan tok dešavanja, doživotno učenje i usavršavanje i ličnog i profesionalnog identiteta. Psiholozi iz oblasti psihologije rada ističu da karijera treba da traje celog života i da ona ne započinje zapošljavanjem niti se završava odlaskom u penziju. Imajući u vidu Vaše akademsko i iskustvo u velikim korporacijama, šta po Vašem mišljenju, treba da obuhvata uspešna karijera, a da je istovremeno prilagođena ličnim željama i ineresovanjima?
Tradicionalno shvatanje karijere polazilo je od pretpostavke da na poslu gde smo počeli da radimo dočekamo i penziju, i da se jednim poslom bavimo tokom celokupnog radnog veka. Jedna firma, ista delatnost za ceo život, u uslovima aktuelnog tržišnog poslovanja, sve je ređe realnost. Mada danas ljudi i dalje imaju potrebu da takvu vrstu realnosti zadrže, vrlo često iz snažnog otpora prema promenama i straha od neizvesnosti.
S druge strane, koncept doživotnog učenja i stalnog profesionalnog usavršavanja je diskurs sa kojim se sve češće srećemo. Neke industrije kako što su IT sektor, oblast telekomunikacija i sl. bazirane su na tom konceptu. Uloga organizacionih psihologa je, između ostalog, i to da zaposlenima približe ovakav koncept i da im pomognu u prevazilaženju prepreka i prepoznavanju prednosti kontinuiranog ulaganja u sopstvene potencijale. Na ovaj način, mi zapravo ojačavamo svoju poslovnu ulogu i postajemo konkurentniji na tržištu rada i po pitanju znanja, ali i sposobnosti adaptacije i odgovora na potrebe različitih kompanija.
Po mom mišljenju, uspešna karijera treba stalno da nas usmerava ka „zoni narednog razvoja”; ka tome da se oprobamo u različitim, složenim i kompleksnim procesima, tako da budemo proaktivni kreatori sopstvene karijere, sposobni za kompleksnija sagledavanja svoje pozicije, iz šire poslovne perspektive.
U kojoj meri može da utiče izbor srednje škole ili fakulteta na izgradnju dobrog korporativnog imidža? Šta je potrebno da znaju roditelji kako bi svoje dete usmerili da napravi dobru karijernu odluku i plan koji je realno u skladu sa kompetencijama deteta?
Kompetencije i interesovanja se razvijaju tokom našeg školovanja i kasnije tokom profesionalnog razvoja. Važno je da roditelji mogu da pomognu detetu da prepozna svoje potencijale i talente. Nekada je pravi izbor i konsultacija sa stručnjacima iz oblasti profesionalne orijentacije, ali je podjednako važno da roditelji mogu da odvoje svoje želje, potrebe i interesovanja, od interesovanja svoje dece, i da daju podršku njihovim izborima, čak i kada su oni značajno različiti od roditeljske perspektive. Isto tako, važno je ostaviti detetu prostor da revidira i promeni svoje mišljenje. To nekada zahteva i promenu prvobitnog izbora fakulteta.
Kakav stav treba da imaju mladi ljudi da bi bili zadovoljni svojom profesijom? Koji su to poželjni modeli ponašanja da bi se izdržala tržišna konkurencija?
Mladi ljudi se nakon završetka studija nalaze pred velikim izazovom da pronađu organizaciju u kojoj mogu da započnu svoju karijeru i da primene sva teorijska znanja koja su tokom studija stekli. S druge strane, ponuda poslova je redukovana, pa se mladi često opredeljuju da započnu svoju karijeru na radnim mestima koja nisu uvek u direktinoj vezi sa profesijom za koju su se školovali. Prirodno je očekivati da će oni privremeno da se zadržavaju na tim poslovima, dok ne pronađu nešto što je bliže njihovim profesionalnim interesovanjima.
Međutim, oni koji započnu karijeru na radnim mestima za koja su se školovali, sam proces uvođenja u posao mogu doživeti kao predugačak, neusklađen sa njihovim, ponekad idealizovanim očekivanjima, pa nestrpljenje takođe može biti uzrok pojačane fluktuacije.
Mislim da je generalno važno da razvijaju fleksibilnost i da nauče da dobro koriste mogućnosti promena, ali najvažnije od svega je da istinski investiraju u svoj profesionalni razvoj, znanja i iskustvo i da neguju profesionalnu radoznalost.
Zarad finansijske stabilnosti i sigurnosti vrši se i prekvalifikacija. Kada je pravo vreme za to i šta smatrate značajnim komponentama u profesionalnom, socijalnom i emocionalnom razvoju?
Ponekad osobe same odluče da se „prekvalifikuju” a nekada i kompanije nude različite oblike „prekvalifikacije” (manje ili više formalizovane). Teško je odgovoriti na pitanje, kada je pravo vreme. Na donošenje takve odluke utiče, pre svega, perspektiva samog pojedinca koji odluku donosi, njegova fleksibilnost, kao i mogućnost prilagođavanja. Prekvalifikacija može da bude prouzrokovana radom u zastarelim sistemima i sa zastarelim tehnologijama i sl. Ona može biti visoko stresna za zaposlene koji dugo rade na tim poslovima, može kod njih izazvati snažne disfunkcionalne reakcije, koje su pre svega praćene strahom od gubitka posla ukoliko nisu u stanju da odgovore novim zahtevima poslodavca. Tu je značajna uloga organizacionih celina koje se bave ljudskim resursima i koje moraju da izvrše dobru pripremu radne sredine i pripremu ljudi za mere koje se uvode. U tim situacijama važno je dobro i jasno informisanje, jer ono može da bude dovoljno da smanji početnu anksioznost ljudi i da olakša primenu mera. Takođe, neophodno je voditi računa o organizacionoj kulturi, jer je i nju potrebno modifikovati u skladu sa strateškim ciljevima kompanija koje su u procesu promena.
Poslodavci kod potencijalnih kandidata prednost daju iskustvenom učenju. Veliki broj viskoškolskih ustanova osniva centre za razvoj karijere u kojima se pružaju usluge karijernog informisanja, savetovanja i vođenja da bi omogućili studentima da stiču praktična znanja već tokom studiranja. Šta biste im predložili, kako bi pobedili sopstvene sabotere (nesigurnost, sumnju, strah, tremu…) prilikom prelaska iz sveta obrazovanja u svet rada? Kako treba da se predstave da bi ostavili pozitivan utisak tokom intervjua za posao?
Centri za razvoj karijere, naročito u obrazovnim institucijama su veoma značajni. Oni predstavljaju neku vrstu „spone” između akademskog znanja i prakse, i za studente zaista mogu imati funkciju „inicijacije”. Smatram da je svako radno iskustvo dragoceno.
Predlažem studentima da tokom prakse vrlo aktivno „traže” angažovanje i da pokažu zainteresovanost za učešće bar u nekim poslovnim procesima, da budu proaktivni i da pokažu svoje najbolje strane, jer je profesionalna praksa često i najbolji test za ulazak u kompaniju i potencijalno radno angažovanje.
Pozitivan utisak počinje izradom biografije i motivacionog pisma, koje se upućuje u kompaniju, i prethodi intervjuu za posao. Uz to, potrebno je da se informišu o kompaniji za koju konkurišu (preko sajta kompanije, mreže poslovnih saradnika kompanije i drugih dostupnih informacija), da znaju da objasne ono što su napisali u biografiji, da svojim izgledom i ponašanjem odaju utisak profesionalizma.
Koje osobine, znanja, veštine i radne navike treba da ima efikasan izvršilac posla kako bi zadovoljio aktuelne uslove tržišta?
Po mom mišljenju, vrlo su važni usmerenost na učenje i razvoj; proaktivnost, saradljivost i savesnost. Da bi neko bio efikasan izvršilac posla važno je da poseduje stručna znanja iz oblasti za koju konkuriše ili barem da ima dobru osnovu za nadogradnju, odnosno potencijal za učenje i razvoj. Neke specifičnije kompetencije dosta zavise od same pozicije za koju se aplicira.
Jedna od čestih dilema mladih ljudi je u vezi sa mogućnošću ostvarivanja uspešne karijere u preduzetništvu. Koja bi bila Vaša poruka kada je reč o pružanju podrške omladinskom preduzetništvu i započinjanju sopstvenog biznisa ?
Ostvarivanje uspešne karijere u preduzentištvu mnogo zavisi od ideje koju želimo da realizujemo, procene potreba tržišta sa jedne strane, i naših sposobnosti da odgovorimo na te zahteve s druge strane. U nekim sferama, mladi ljudi već pri kraju fakulteta započinju preduzetničke aktivnosti, nastavljaju ih kroz start-up projekte i vrlo rano ostvaruju značajan poslovni uspeh. To je najprepoznatljivije u oblasti IT razvoja. Neke druge oblasti zahtevaju određeno iskustvo kako bi se započeo ozbiljan preduzetnički rad.
Svoje preduzetničke aktivnosti započela sam u zrelijim godinama, a odlaganje je išlo delimično i iz vrlo visokih zahteva koje sam sebi postavljala kao preduslov da počnem samostalno da se bavim konsaltingom.
Kad god sam u prilici, podržavam mlade ljude da se ohrabre i započnu neku vrstu sopstvenog biznisa, u skladu sa svojim kapacitetima i znanjima. Moje iskustvo je da se kroz preduzetnički rad mnogo ojačamo i oprobamo u različitim profesionalnim izazovima koje nam poslovna realnost i zahtevi klijenata postave.
Tekst: Maria Cerovina