Rumunska ambasadorka u Srbiji dr Oana Kristina Popa spada među najmlađe i najobrazovanije diplomate u našoj zemlji. Posle službovanja u susednoj Hrvatskoj na mestu ambasadora, svoju diplomatsku misiju nastavila je u Beogradu. Njen cilj je da produbi ekonomsku i kulturnu saradnju našeg i rumunskog naroda. Po obrazovanju je doktor nauka – istorijske nauke i međunarodni odnosi, ima veliko iskustvo u akademskom radu i nevladinom sektoru, a u ekskluzivnom intervjuu za Aha magazin otkriva zašto je važno da obrazovanje postane zadivljujuće, kako obezbediti samoodrživ ekonomski razvoj društva i izbeći zamke jeftine radne snage razvijene Evropske unije, zbog čega je i princ Čarls čest turista u Rumuniji i koja su to mesta koja obavezno moramo posetiti i otkriti u susednoj državi o kojoj još uvek ne znamo mnogo toga.
Izuzetno ste obrazovani i u svom akademskom radu bavili ste se temom obrazovanja. Kako vidite obrazovni sistem danas u Rumuniji, a kako u Srbiji i koje su to promene koje biste voleli da se dese u sferi obrazovanja? Zašto biste srpskim studentima predložili da studiraju u Rumuniji?
Obrazovanje smatramo strateškim razvojnim faktorom. Ono je bilo i biće polje od velikog interesa, uvek visoko na javnom dnevnom redu. Obrazovanje treba da bude zadivljujuće, kontinuirano i koherentno. Može postati zadivljujuće za one koji su kroz kontakt sa stvarnim svetom, fokusirani na radnu, praktičnu aktivnost u sinhronizaciji sa „ovladavanjem znanjem” kako bi motivisali i zadržali interes učenika i studenata koji su u procesu učenja. Učenici i studenti treba da budu zainteresovani i motivisani kontinuirano tokom obrazovnog procesa, od osnovne škole do univerziteta. Obrazovanje mora biti koherentno, sa vizijom koja je dizajnirana da šalje konzistentnu poruku širom zemlje. Ona mora da osigura integrisani pristup sa infrastrukturom, zasnovanom na savremenim tehnologijama na svim obrazovnim nivoima, i ponudi preduzetnički pristup sa fokusom na kreativnost i inovacije. Na kraju, ali ne i najmanje važno, potrebno je primeniti princip jednakih mogućnosti u obrazovanju, poboljšati obrazovne performanse, sposobnosti i kompetencije sve dece i mladih, pristupom kvalitetnom, relevantnom inkluzivnom obrazovnom sistemu koji je ključ za ekonomski rast i prosperitet. Prema tome, po mom mišljenju, Rumunija i Srbija treba da usredsrede svoje napore na stvaranju efikasnijeg obrazovnog sektora i odgovora na zahteve tržišta rada, kako bi se obezbedile bolje perspektive za mladu generaciju.
Postoji mnogo razloga koji mogu motivisati ljude da studiraju u Rumuniji, pokušaću da pomenem najvažnije:
- Rumunsko visoko obrazovanje je poznato po bogatoj akademskoj baštini. Rumunija vam daje mogućnost da iskoristite njenu uglednu univerzitetsku tradiciju naročito u oblasti inženjerstva, medicine i nauke.
- Četiri rumunska univerziteta su rangirana na QS (Kvakareli Sajmonds) top univerzitetima u svetu.
- Nudimo studijske programe na engleskom, francuskom, nemačkom, rumunskom ili mađarskom jeziku. Na više od sto javnih i privatnih akreditovanih visokoškolskih ustanova, mogu se odabrati različiti programi studiranja i to na nivou diplomskih, magistarskih i doktorskih studija, koji vode ka diplomi priznatoj u celoj EU.
- Držimo naše akademske standarde, ali imamo i niže školarine i manje životne troškov u odnosu na druge države u Evropskoj uniji.
Studenti će živeti i studirati u jednoj od sigurnijih zemalja u Evropi, i imaće pristup jednoj od bržih internetskih mreža na svetu. Rangirana na 3. mestu u svetu, Rumunija ima izuzetno brzu internet konekciju.
Koji su to najveći izazovi sa kojima se rumunska vlada danas bori?
Naš domaći cilj je potkrepiti inteligentan, održiv i inkluzivan ekonomski rast, osmišljen da obezbedi prostor za konsolidaciju jake, proaktivne države i uravnoteženog društva, sa proširenom srednjom klasom. Potreba da se izbegne zamka ekonomskog modela, zasnovana na prednostima jeftine radne snage i prelaska na kvalifikovanu radnu snagu, predstavlja glavni izazov za naredne godine. Konsolidacija makroekonomske stabilnosti, istovremeno sa povećanjem javnih i privatnih investicija, verovatno će obezbediti stvarnu konvergenciju sa prosečnim nivoom razvoja EU. Kvalitet ljudskog resursa je najvažniji. Aktuelna razvojna faza u Rumuniji zahteva razvoj visoko kvalifikovanog ljudskog kapitala, kao i investiranje u istraživanje, inovacije i razvoj, kako bi se osigurala maksimalna efikasnost i proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda u svim industrijskim oblastima, čime je Rumunija postala stub konkurentnosti u toj oblasti.
Na šta ste prvo pomislili kada ste imenovani za ambasadora u Srbiji? Koje ste ciljeve sebi postavili, šta je to što je primarno i što želite da ostvarite tokom svog mandata?
Bila mi je čast da budem imenovana za ambasadora u Srbiji. Dopadaju mi se Balkanci. Radila sam, živela, putovala i proučavala ovu regiju (oblast) poslednjih dvadeset godina. Za mene je ovo takođe veliki profesionalni izazov, imajući u vidu intenzivne bilateralne odnose između dveju susednih zemalja. Rumunija i Srbija imale su veoma dobre odnose kroz istoriju. Srbija je danas u veoma važnoj fazi razvoja. Kao susedi, aktivno smo uključeni u proces dostizanja njenih evropskih i intergacionih ciljeva. Takođe, aktivno sam uključena u promociju ekonomske i kulturne saradnje između naše dve države, kao i proces premošćavanja informacijskog jaza koji postoji između naših naroda. Volela bih da na kraju svog mandata mogu da kažem da smo uspeli da jedni druge bolje upoznamo i naučimo više o našim državama, kao i ljudima.
Predložite nam šta bi srpski turista obavezno trebalo da vidi u Rumuniji?
Rumunija ima prirodnu lepotu, kulturnu raznolikost i istorijsko nasleđe koje će vas iznenaditi. Da vam ponudim samo pogled na moguću listu mesta vrednih posete, bez posebnog redosleda ću navesti neke od glavnih atrakcija moje zemlje: delte Dunava, Karpatske planine, obala Crnog mora, srednjovekovni zamkovi i tvrđave, zajedno sa srednjovekovnim gradovima u Transilvaniji (region koji često posećuje princ Čarls), slikani manastiri u Moldaviji, tradicionalna sela i lokacije svetske baštine, medicinske banje, skijališta i posljednji, ali ne i najmanje veliki rumunski gradovi i njihova skrivena kulturna blaga. Rumunija ima dva planinska puta (Transfagarasan i Transalpina), koja su uključena u top 10 najspektakularnijih puteva širom sveta. Mi smo među poslednjim zemljama u Evropi, gde nekoliko divljih životinjskih vrsta živi u prirodnim staništima u još, za turiste, neotkrivenim šumama. Takođe bih želela da pomenem reku Dunav, koja prirodno obeležava našu zajedničku granicu, sa spektakularnim pogledom na obe strane i na samo nekoliko sati vožnje iz Beograda.
Ceo intervju možete pročitati u štampanom izdanju AHA magazina.
Foto: Edvard Nalbatjan / Tekst: A.T.