DAN PRVI
-Je l’ Rekso…
-Mhm?
-Šta to radiš?
-Nifta…
-Ništa?
-Nifta..
.-Što držiš tu raskupusanu loptu tako?
-Pfičam joj…
-Šta?
-Da ne bfine… jef kako stfafi stoje jof dugo femo se dfufiti iako je stafa…
-Mrš!
DAN DRUGI
-Sašo…
-Molim, Zverko?
-Imaš li malo vremena? Voleo bih da popričamo zaozbiljno.
-Hmmm… Ako je zaozbiljno imam. Izvoli…
-Šta?
-O čemu si hteo da pričamo?
-Ah, to… ja mislio nešto mi daješ da jedem.
-Zverko… slikam i sva sam umazana bojama. Rekao si da je ozbiljno…
-Da, da…
-Reci… o čemu se radi?
-Reci mi, Sašo… koliko ti mene imaš?
-Ček, da vidim… U junu puniš četiri godine. Dakle, u avgustu će biti četiri godine kako si došao kući.
-Znam to, aman! Zanima me koliko ti mene imaš?
-Pa rekla sam ti…
-Ne koliko sam ovde nego koliko me imaš!
-Ne razumem…
-Koliko mene komada imaš?!?
-Tebe komada?
-Da!
-Pa… tebe jednog…
-A što se ponašaš ko da me imaš sto?
-Kako sad to?
-Kad si mi kupila nešto?
-Juče sam ti kupila hranu.
-Najbolje da ćeš me pustiti da budem gladan.
-U pravu si… čekaj da vidim… u petak sam ti kupila goveđe žilice i grkljan.
-I to se jede… ne računa se.
-Kako se ne računa? Pa ni ja ne jedem tortu svaki dan…
-Saša, pitam te kad si mi kupila zadnji put nešto?
-Za Novu godinu si dobio tri igračke iako se u kući ne mogu okrenuti, a da nešto ne zapišti.
-Sad mi na njušku nabijaš igračke?
-Pa, pitao si…
-A kad si mi kupila još nešto?
-Ček da vidim… u septembru sam ti kupila onaj džemper…
-U septembru džemper? I ja treba da preteknem na -12 u džemperu…
-Ali… imaš i jaknice i skafandere i…
-Imam… od pre sto godina…
-Ali…
-Nema veze, samo kažem… A parfem?
-Imaš negde… još malo je ostalo…
-Negde… još malo… A ćebe?
-Imaš dva…
-Sto godina stara… A krevet?
-Pa imaš krevet…
-Star koliko i ja… pre je on ušao u kuću nego ja.
-Šta je loše u tome što sam ti nabavila krevet pre nego što si došao? Imao si sve kad si stigao… došao si bre u svoju kuću.
-Nije loše što me je sačekao, loše je što je još uvek tu.
-Šta mu fali?
-Pa… malkice se naherio. I nije tako udoban.
-Ma, hajde…
-Živa istina.
-Pa normalno da se naherio kad ga vukljaš naokolo.
-Naravno… neću valjda na zemlji ležati!
-Zverko… Ti spavaš u mom krevetu i razvlačiš se po trosedima, foteljama i stolicama.
-Naravno kad se moj krevet naherio i više nije udoban.
-Dobro, Zverko, kuda vodi ovaj razgovor?
-Danas sam pričao s Mazom u parkiću.
-I?
-Vodila je Nađa u prodavnicu. Kaže da je super… svašta je dobila.
-Aha…
-Da. Samo ja ništa ne dobijam… ko da sam tuđ.
Uzdahnuh.
-Dobro… koja je to prodavnica?
-Love Pets.
-A gde se nalazi?
-Na Novom Beogradu.
-Jesi ti lud?!? Ima li šta bliže?
-Meni za tebe ništa ne bi bilo daleko…
-Gde na Novom Beogradu?
-Otkud ja znam… ja sam samo tvoje mezimče.
-A kako ja da znam?
-Pa… pitaj Nađu.
-Mrš!
(Iz nikad napisane knjige: Manipulacije i ostale glavobolje)
Sve informacije možete dobiti na našoj Facebook stranici & Instagram-u
Kao i na telefone i putem elektronske pošte:
Telefon: 011/ 4281 264
Mobilni: 069/ 204 09 74
Adresa: Bulevar Zorana Đinđića 45b (preko puta restorana Vagon Victoria)
e-mail: marija.jeremic@gmail.com
Želimo vam lep i ispunjen život sa Vašim kućnim ljubimcima pun ljubavi i ostvarenih snova!