Ponedeljak, 17. decembar 2018. u 18:00
Glavni hol Doma omladine Beograda
VAN MORRISON – „ASTRAL WEEKS“
Ploče donose: Momčilo Rajin i Žikica Simić. Moderator: Dragan Ambrozić.
Predstavljamo neke od najvažnijih stranica rokenrol istorije! Ovoga puta ćemo obratiti pažnju na dva ključna albuma britanske folk-rok fuzije, koji su postavili nove autorske standarde na svetskoj muzičkoj sceni prošlog veka.
Pojava Nicka Drakea na svetskoj sceni prošla je sasvim neprimećeno kad se pojavio sa prvim albumom “Five Leaves Left” (1969), na kome je osnovnu umetničku ideju, baziranu na engleskom folku, nadogradio poetskom vizijom, rokerskim stavom, smelim aranžmanima i orkestracijama, te upečatljivim pevanjem koje se oslanjalo na džez improvizacije. Njegov rad trajao je tačno pet godina, jer je već 1973. otišao sa ovog sveta, posle nekoliko dugih depresivnih epizoda, ostavljajući za sobom ukupno tri važna albuma, od kojih se debi smatra istovremeno programskim činom i najoptimističnijim izdanjem. U sledećim decenijama ispostavilo se da je upravo umetnost intimnog iskaza koju je do savršenstva doveo Nick Drake, imala ogroman uticaj na sve generacije singer-songwritera što su se potom pojavile, lansirajući njegovu zaostavštinu u obožavani kult krajem XX i početkom XXI veka. Van Morrison je već bio poznat na svetskoj sceni kao uzbudljivi frontman rok grupe Them iz Belfasta, kad se odlučio da snimi “Astral Weeks” (1968), jedan od prvih konceptualnih albuma u istoriji. Smatra se najličnijim i najmističnijim delom ovog kantautora koji je obeležio epohu svojim brlijantnim povezivanjem irskih, rokenrol i soul motiva, svrstavajući se u najznačajnije umetnike u oblasti popularne muzike prošlog veka. Zasnovan na ciklusu kompozicija vezanih poetskom niti i temom ljubavi, ovaj kapitalni album njegov je najslavniji poduhvat, koji je obogatio rok muziku uticajem iz nasleđa romatičarskih pesnika, dodajući joj novu dimenziju ekstatičnosti.
Ciklusom razgovora pod imenom „Zlatne godine“ želimo da ponudimo jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka. Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima. Metod rada će nam biti dijaloški, te ćemo kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.