Period životnog buđenja i lične borbe ima veću vrednost od televizijske sekunde, a smisao njegovog života je njegova porodična oaza. Svoje bogatstvo meri porodicom i prijateljima. Televizija je njegova druga kuća i nema tog formata koji mu nije blizak ako ima veze sa kulturom i znanjem. Posebno mesto zauzimaju kviz i iskreni razgovori sa ljudima čija su iskustva riznice mudrosti. Zato nije čudo što svi znaju ko je Dejan Pantelić i što njegov šarm, osmeh, preporuka i sve to podvučeno istinom ostaju u sećanju jače od teme o kojoj govori.
Koliko je danas televizija osiromašena u programskom smislu i šta je ono što može da je „nahrani“?
Jednostavno je, treba početi od toga da se vrate ljudi koji znaju šta je
televizija i da istovremeno sami odu „televiziski stručnjaci“ koji su došli da
popune svoj CV i nastave dalje da uništavaju ono što je godinama neko
stvarao. Televizija već dugo nije igračka. Moja deca odavno nisu pogledala emisiju naših TV emitera (tatu pogledaju kada im je blizak moj sagovornik) jer redovno prate sve što ih zanima preko interneta. Da li Vam to nešto govori?
Kada danas gledate TV program i setite se programa u vreme kada ste Vi počinjali, šta je ono, osim programa za decu, što baš nedostaje?
Naša publika je željna dobre muzičke, zabavne, humorističke emisije. To
opravdava reprize od pre 30 i više godina jer imaju i dalje odličnu gledanost, zajedno sa serijama. Voleo bih da grešim, ali nas koji gledamo program niko nije pitao da li nam se sviđa. Samo se juri rejting i to je ok jer svi mi koji radimo na televiziji od toga živimo, ali se u toj jurnjavi zaboravlja najvažnije, duša te magične kutije.
Šta je za Vas televizija budućnosti?
Živimo mnogo brže nego ranije, hranimo se brojnim tuđim nesrećama i
verujte mi da takve objave na televiziji, bilo da je reč o ubistvu ili saobraćajnoj nesreći, čine da rejting raste. Setite se samo filma „The Truman Show”. Mobilni telefoni su nam postali sve, pa čak i televizor, kamera koja istog trenutka snima i emituje prilog. Neke javne ličnosti imaju više pratilaca na svojim internet društvenim mrežama nego neke televizijske stanice gledalaca. Baš tu treba pronalaziti simbiozu sa televizijom.
Crno-beli svet je pojavom pametnih telefona učinio da su fotografi gotovo
izgubili svoje zanimanje, a šta će se dogoditi sa snimateljima, kamermanima i ostalim TV radnicima, pokazaće vreme.
Poznato je da je porodica centar Vašeg sveta i mesto gde punite baterije. Kako Vas podržavaju, da li Vas uvek razumeju i kakav je Vaš rejting kod kuće?
Nažalost, i tu sam iza moje supruge Mione. Naša deca su dobri mali ljudi
koji se ponose nama isto koliko i mi njima. Svesni su šta tata radi i neretko su provodnici svojim drugarima oko fotografisanja, do toga da ispadnem faca kada radim razgovor sa nekim Youtube-rom (zvezdom). Još ako mi se posreći da me Youtuber spomene u svom klipu, postanem zvezda dana, što mi nije teško jer se radujem njihovoj radosti.