Istina je da nemamo svi idealne uslove za zdravu, potpunu i čulno-senzitivnu interakciju sa prirodom. Kada to kažem, mislim pre svega na onaj doslovni ,,dodir“ s prirodom. Onaj kada prstima prođeš kroz zemlju i kad ti zemlja prođe kroz prste. Ali i onaj kada je udahneš pri obrađivanju i onaj kada ti kroz uši prođe njeno šuštanje i mrvljenje. Dakle, imajući sve to u vidu, potpuno je prihvatljivo, ako ne i poželjno, čak terapijski pozitivna radnja da, ukoliko imaš uslove za to, zasadiš nešto ,,živo“ na svojoj terasi. Pored toga što sadimo začinsko bilje, da nam diše i miriše, vreme je u godini idealno za sadnju biljaka koje će nam ponuditi plodove. Jer, veruj mi na reč da nema lepšeg osećaja, nego kad vidiš da se u zelenom grmu koji si posadila i obrađivala, nešto šareni. Kraj aprila i početak maja je savršena prilika, zbog minulih ranoprolećnih mrazeva, da zasadiš ništa drugo, do paradajz. Crveno- na radost i slast.
Šta ti je potrebno za sadnju paradajza u saksiji?
- Lokacija, lokacija i samo lokacija. Izaberi mesto koje ima dovoljan broj sunčanih sati u toku dana: minimum je 6 sati sunca.
- Odaberi sadnicu. Savetujem da odabereš onu vrstu sadnice koja raste do definisane veličine, npr.žbunastu sadnicu. Ona je pogodna i zbog toga što gotovo istovremeno cveta i zameće plodove, što je čini vrlo predvidivom i podesnijom od drugih, za održavanje. Vrlo je važno da sama sadnica bude zdrava i jaka: čvrsta stabljika i lišće bez oštećenja.
- Odabir saksije. Da krenemo od materijala: sjajno bi bilo da saksija bude zemljana ili od nekog drugog prirodnog materijala. Važno je da ima rupu, za odvod vode, i tacnu. Kad je u pitanju veličina, veoma je važno, zbog produktivnosti biljke, da nabaviš onu koja je zapremine od oko 50l, za početak. Ukoliko izabereš visoku sadnicu, onda budi spremna na to da je vremenom treba presaditi u veću saksiju, a za one žbunaste bi ova od 50 l trebala biti dovoljno velika.
- Zemljište. Paradajz voli rastresito zemljište, ono koje nije bogato glinom. Najboje bi bilo da izbor padne na organsku, višenamensku zemlju. Na dno saksije je obavezno među zemlju umetnuti i fosforno djubrivo.
- Sadnja. Ako sadiš mladu sadnicu, potrebno je izvaditi je iz kontejnera, skinuti najniže liske i zasaditi biljku u centar saksije. Zatim je treba zatrpati zemljom do prve grupe listova biljke, gledano odozdo. Nakon toga je vrlo važno da zemlju pospeš sa đubrivom za opštu namenu i zaliješ je.
- Zalivanje. Pravilno zalivanje je izuzetno važno. Nakon same sadnje, potrebno je biljku zalivati postepeno, u navratima sa pauzom između, sve dok se voda ne drenira do tacne. Potom sledi mala pauza od par dana(2-3 dana), što ćeš proceniti prema suvoći zemlje na samoj površini. Ukoliko je zemlja suva, vreme je za novo zalivanje. Imaj u vidu da se zemlja u saksijama mnogo brže isušuje i drenira nego ona u bašti, te budi spremna na zalivanje svoj paradajza svakog drugog dana.
- Dodavanje držača. Podrška je na svakom početku od izuzetne važnosti, te tako i ovde. Dok je biljka još u ranom razvoju, treba joj, osim đubrenjem, pružiti podršku u vidu drvene potpore. To može biti neki drveni štap za koji se vremenom ona može podvezati, kako se ne bi slomila pod teretom ploda.
- Prihrana. Veoma je važno da svom paradajzu obezbediš adekvatnu prihranu kako bi rastao i donosio plodove. Mi uvek radije biramo prirodne opcije, te umesto hemijski spravljenih prihrana predažemo sok od koprive i prihranu od šargarepe. Ovim prihranama slobodno zalivaj i sve ostale biljke na terasi.
Prihrana od šargarepe:
Tri srednje šargarepe iseci, bez ljuštenja, na veće kolutove i potopiti u 1.5 l vode. Nek odstoji jedan dan, odnosno najmanje 24 sata. Nakon toga procedi i zalivaj tom vodom svoj paradajz.
Prihrana od koprive:
1kg sveže koprive ide na 10 l vode. Pripremljenu kombinaciju u datoj razemri je potrebno položiti u neku, najbolje bi bilo staklenu(nikako metalnu) posudu i odložiti negde na sunce, na period od 2 do 3 nedelje, radi fermentacije. Uz povremeno mešanje, napitak je spreman za korišćenje onda kada se završi penušanje i kada se boja promeni u tamnu nijansu. Procedi kroz gazu i zalivaj tako svoj paradajz. ,,Meso“ koje preostane odovog napitka je dobro položiti na samo zemljište biljke, umesto đubriva.
SREĆNO!
Tekst: N.V.
Naslovna fotografija: https://www.instagram.com/p/B2yWtkeAWMY/?igshid=NTc4MTIwNjQ2YQ==