O tome kako mnogi ljudi sanjaju i žele da im se dese velike stvari i životne promene, ali često ne razmišljaju o samom procesu ispunjenja snova i novom svetlu, o neverovatnim okolnostima i ispunjenju sna jedne neverovatne Beograđanke, ali i o tome kako se Beograd voli priča nam pisac Dejan Voštić.
- Beograd je stalna inspiracija i grad ideja koji ima svoj autentičan šarm. Kroz vaše knjige pričate različite beogradske priče…koja od njih je najličnija a koja najviše domaštana?
Kompleksno pitanje: u okviru obe knjige ima nekoliko priča koje su lične, a opet i dosta priča koje su domaštane. Iz prve knjige o Beogradu „Beograd novog doba“ koja doživljava treće izdanje, kao naličniju izdvojio bih priču „Rijaliti“ koja je kreirana na osnovu moje sudbine i nekih životnih šansi koje su mi se ukazale u kasnijoj fazi života. Svaki čovek tokom života ima više šansi za promenu u bilo kojoj oblasti života i koje svakako treba da iskoristi na najbolji mogući način. Ne mislim da bi ljudi u Srbiji trebalo da žive po nekim matricama i postulatima života iz prošlog veka kao što je „jedan posao do penzije“, već mislim da bi svaki čovek trebalo da proba različite stvari u životu i da pronađe neki svoj sudbinski put koji će mu doneti unutrašnje zadovoljstvo i sreću.
Zanimljivosti: priča „Rijaliti“ govori baš o tim naglim, ali i trajnim životnim promenama, dok priča koja je najviše domaštana je „Kolaps“ koja govori o putu ispunjenja ljudskih želja ili većih snova.
- Da li i vi negujete “optimizam sećanja” koji je prirodan kod većine ljudi (da je uvek bolje ono što je bilo nekad) i šta najviše volite od “Beograda danas “?
Gotovo da da, jer nisam baš čovek koji previše živi u prošlosti. Volim da živim u sadašnjem trenutku, jer ako bih često „živeo“ u prošlosti, propustio bih mnoge mogućnosti koje mi se svakodnevno nude. „Optimizam sećanja“ me na neki način vraća u razdoblje mog života u kom sam se osećao bolje i u kom sam živeo ispunjeniji život, život koji nije bio obojen nekim „teškim“ bojama kao naša nova realnost. Tim optimizmom sam se više bavio u mojoj drugoj knjizi o Beogradu „Beograd novog doba 2“ koja se bavi nostalgijom i vremenom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, dobom koje je možda, na neki način, bilo poslednji trzaj perioda bezbrižnosti iz nekadašnje Jugoslavije. Verujem da su tada međuljudski odnosi bili na mnogo višem nivou satkanom od humanosti, ljudskosti i dobrote, dok moderno doba ima drugačije temelje funkcionisanja društva zasnovane na egoizmu, interesima i koristoljublju. Pandemija, zatim rat na istoku Evrope, pa čak i tragična iskušenja koja smo imali početkom maja, doneli su neku vrstu unutrašnjeg samoispitivanja kod ljudi, pa čak i pitanja „može li se život nastaviti na taj način i postoji li neki drugi put?“ O tom novom putu govore obe knjige o Beogradu, o putu unutrašnjeg preobražaja i prelaska sa materijalnih vrednosti na trajne životne vrednosti kao što su ljubav, vera, prijateljstvo, nada i humanost. Od „Beograda danas“ dopada mi se elan mladih ljudi koji hrabro koračaju ka ispunjenjima životnih ciljeva i snova. Za razliku od ratnih godina prošlog veka, „Beograd danas“ nudi mnogo više šansi za uspeh i za ostvarenje većih životnih ciljeva i snova. Ali „Beograd danas“ nudi i neka nova sofisticiranija mesta za izlaske, otmenije restorane, elegantniju atmosferu lokala i kulturu koja se ratnim dešavanjima negde zagubila, ali koja se polako vraća na neki nivo kulture koji je već postojao u Beogradu krajem osamdesetih godina prošlog veka.
- Šta Vam je donela nova knjiga, a koji “stvaralački nemiri “ su i dalje živi?
Nova knjiga mi je donela ličnu satisfakciju, jednu vrstu unutrašnjeg zadovoljstva, ali čak i poseban vid duhovnog ispunjenja zbog pomoći čitaocima sa snažnim porukama priča. Ovo nije vreme bezbrižnosti, ovo je vreme puno neizvesnosti obojeno unutrašnjim strahom i očajem koji se mogu videti kod ljudi. Ti razlozi su me i motivisali da napišem prvu knjigu o Beogradu, a posle njenog uspeha i drugu. Drago mi je kada čujem da su nekom teme i poruka priča pomogle u rešavanju nekih unutrašnjih problema, sumnji i nedoumica. Tu su i mnogobrojna nova poznanstva, prijateljstva, neke nove sfere pozitivne komunikacije koju sam ostvario sa čitaocima, što mi je na neki način, dalo podstrek za pisanje novih dela koja su u fazi pripreme. „Stvaralački nemiri“ su i dalje živi, uvek postoje teme, misaoni procesi koji razvijaju neki novi film, neke nove knjige i to je možda jedna od najvećih prednosti mog posla, što mi je um uvek u zanosu inspiracije okrenut ka nekim novim temama za stvaranje novih knjiga.
Posebno volim proces pisanja knjiga zbog kontinuiranog stvaranja, razvoja kreativnosti i emocija koje mogu da utiču na čitaoce i da im živote promene na bolje.
- Kako izgleda Vaš kreativni vodič kroz Maltu? Koja mesta, izlozbe , dogadjaje preporučujete ovog leta za “budjenje sopstvene kreativnosti”?
Malta je izuzetna zemlja bogate istorije u kojoj svako može da pronađe različit vid inspiracije za „buđenje sopstvene kreativnosti“. Sam susret sa Maltom u junu bio mi je nekako neobičan već na samom aerodromu. Dok sam čekao prevoz, osetio sam neki poseban mir bez tenzije karakteristične za mediteranske zemlje. Malteška kultura je dosta specifična, svugde se mogu videti uticaji italijanske, britanske i arapske kulture, počevši od neobične arhitekture zgrada i kuća rađenih u krečnjaku svetlo oker boje, pa do neobičnih jela malteške gastro scene kao što su ftira, pastizzi, maltija, pita lampuki, hleb hobz, supa minestra ili sir gbejniet. Malta ima bogat program različitih dešavanja tokom cele godine, a ako bih posmatrao letnja dešavanja, svakako bih preporučio poznati festival dance muzike „Summer daze“ koji će se održati od 15-18. avgusta, zatim festival „Glitch“ koji će se održati od 13-17.avgusta, PINTA Beer festival od 17-20. avgusta, koncert svetskog superstara Robija Vilijamsa koji će se održati 24. avgusta i veliki koncert klasične muzike „Andre Rieu Live concert“ koji će se održati 1. septembra. Imao sam prilike da prisustvujem koncertu poznatog glumca i Oskarovca Rasela Kroua koji je bio organizovan u centru Valete pa mogu da kažem da je sam doživljaj koncerata na takvom ostrvu kao što je Malta, jedno vanserijsko iskustvo. Pored mnogobrojnih festivala, Malta nudi i posebno duhovno iskustvo u mnogobrojnim crkvama širom osrtva. Nekada davno, oko 60. godine ovog veka, posle velikog brodoloma na ostrvo je stigao apostol Sveti Pavle pa mi je posebno iskustvo bio boravak u crkvi u kojoj se sastao sa gradonačelnikom grada. Tu je i fascinantna crkva Mosta Rotunda koja ima treću najveću kupolu bez oslonca u svetu i na koju je bačena avionska bomba koja nije eksplodirala za vreme Drugog svestkog rata, što je jedan od pokazatelja Božije moći. Tu su i katakombe Svetog Pavla u kojima je živeo dok je boravio na Malti, zatim Crkva Svetog Jovana i pravoslavna Crkva apostola Pavla i Svetog Nikolaja u mestu Birdžebuga na jugoistoku ostrva. Malta poseduje mnoštvo plaža koje mogu biti posebno inspirativne zaljubljenicima u more i umetnost i pećina koje nude posebno iskustvo zaljubljenicima u prirodu. Za ljubitelje istorije i arheologije preporučujem posete nalazištima kao što su Hypogeum, Ghar Dalam i Ghantija Temples, a za ljubitelje haus muzike i nadrealnih zalazaka sunca čuveni „Cafe del Mar“ koji se nalazi u mestu Bugibba.
- Kako nastaju vaše priče…kako izgleda sam proces pisanja i šta je sledeće čemu s radošću idete u susret?
Sam proces pisanja ume da bude dosta složen što zavisi od tema priča koje spremam i o kojima pišem. Mislim da možda samo pisanje nije toliko komplikovano, već više obimne pripreme za pisanje priča kao i kasnije dorade teksta, ispravke, neka nova promišljanja, pa se onda sam taj proces pisanja priča nekako oduži. Beograd ima tu posebnu vrstu inspiracije pa mi je sa jedne strane bilo lakše da konceptualno uobličim priče za prvu, a kasnije i za drugu knjigu. Inspiraciju za priče sam pronalazio u realnim dešavanjima i u običnim ljudima koji su nosioci priča. U modernom dobu, obični ljudi su nekako marginalizovani, usled pojave različitih vidova komunikacije možda čak i skrajnuti u društvu, pa sam pričama hteo da im dam neku novu energiju i svetlo u moru „tamnih“ dešavanja koja ih okružuju. Poseban kuriozitet u obe knjige su priče-instalacije „Korona“ u prvoj knjizi i „Buka“ u drugoj knjizi koje interaktivno i sa vrlo malo teksta uključuju čitaoca u priče. Priča-instalacija „Korona“ ima čak i prazne strane sa malo teksta što za cilj ima buđenje svesti i ličnog promišljanja čitaoca o temi korone i pandemije i ličnom doživljaju tog perioda nezavisno od mog promišljanja na tu temu. Postoji nekoliko kniga koje paralelno završavam i kojima se posebno radujem. Prva od njih može sa jedne strane da se gleda kao putopis, a sa druge strane kao motivaciona knjiga za ostvarenje većih snova i ciljeva. Na tržištu ima dosta knjiga koje se bave sličnom tematikom, ali nigde nisam video knjigu koja detaljno opisuje sve muke i nedaće na putu do ostvarenja nekog većeg sna o čemu će biti reči u nekoliko poglavlja te knjige i na osnovu realnog životnog primera. Druga knjiga koju spremam će biti posvećena životu jednog nestašnog zlatnog ritirivera, njegovim avanturama sa drugarima, jednom svetu malih, nežnih bića koji nekad i ne primećujemo. Treća knjiga koju pišem duže vreme je roman-triler posvećena dobu korone i koja će baciti novo svetlo na dešavanja koja smo prošli u protekle tri godine. Moje promišljanje je da nova dekada donosi period velikih promena koje će tek biti primetne, a uvodne rečenice romana iz Novog zaveta koje stoje na prvoj strani romana “Mislite li da sam ja došao da dam mir na zemlju? Ne, kažem vam, nego razdor” (Lk 12,51) uvode čitaoca u vrtlog neobičnih dešavanja.
A o periodu pandemije, tragedije koje su ostavile posledice na funkcionisanje društva, međutim, sam roman daje novo, pozitivnije svetlo svim tim dešavanjima. Ponekad pomislimo da tragedija uvek donosi tugu i bol što i jeste istina ako se sve gleda površinski, dubinski, tragedije i nedaće donose korenite promene i pravce kretanja koji nisu baš tako uočljivi na prvi pogled. Roman je dosta kompleksan, pun obrta, drame, likovi su dosta složeni što iziskuje drugačiji pristup pisanju pa je i sam proces pisanja dosta duži u odnosu na ostale knjige.
Ono što ovog pisca izdvaja je novo pozitivnije svetlo, u svim dešavanjima. Za njega svaka tragedija uvek donosi tugu i bol, ali i dubinske i korenite promene, pravce kretanja, pa je zato njegov roman pun obrta, drame, sa dosta složenih likova, te nama ostaje da sami prepoznamo kakav nam Beograd nudi.
Tekst: Redakcija
Fotografije: Iz arhiva književnika Dejana Voštića