Sebe prepoznaje kao multimedijalnog kreativca. O svom svetu govori kroz objektiv a jedini putokazi na njenom putu su njene emocije.
,, Društvo i okolina usmeravaju nas da odaberemo i pratimo jedan poziv, stoga je bez preispitivanja istinitosti te ideje kao zakona postalo opšteprihvaćeno da se moramo specijalizovati za jednu oblast. Nema opiranja kada se pliva u kreativnim vodama, postoje samo nivoi i prepoznavanje gde je istina. “
Šta je prvi korak u tvom stvaranju: fotografija, grafički dizajn, slikanje ili crtanje?
Kreativca u sebi sam upoznala još kao mala, zavolela sam fotografiju i crtanje pre polaska u školu. Tatin zenit je za mene bio čista magija. Svoje prve fotografije pamtim kao najsrećniji događaj, kao i osećaj da mogu da crtam satima. U tim trenucima ništa nije bilo važnije – jer se crtež crtao sâm.
Slikaš li intuitivno i impulsivno i kako osmišlavaš kadar?
I to je nepredvidljivo. Nekad prvo dođe priča u kojoj se posle intuitivno rasplinem, a nekad se iz intuitivnog slikanja desi greška koja otvori novu percepciju, pa me vodi u drugom pravcu. Procesi su uvek različiti. Možda je nekada najbolje kada se plansko i intuitivno spoje, to nekako prija mojim muralima.
Koje bi trenutke uvek rado zabeležila objektivom?
One retke, naizgled svakodnevne, gde uvek ima magije pa realno dobije notu nerealnog. Izazov su kontradiktorne situacije, gde se iz ružnog prelazi u lepo i obrnuto.
Kako vidiš sebe za pet godina, šta će biti tvoje opredeljenje?
Čar je u tome što je to daleko i što ne znam odgovor.
Tekst: Sanja Kričković Foto: Mario Leone Bralić
*Ceo intervju sa Simonom Pavlović pročitajte u štampanom izdanju Aha magazina – šesti broj.