Njegov crtež je razigran, spontan i sadržajan pa ne čudi da često završi na nekom odevnom predmetu, što autora veseli. Mladi umetnik Nikola Velicki imao je 4 samostalne i desetinu zajedničkih izložbi crteža i grafika a njegov upečatljiv i snažan vizuelni izraz već je prepoznat i nagrađen nagradom Veliki pečat za 2016. godinu, za grafiku, koju tradicionalno dodeljuje Grafički kolektiv.
Vaš format je veoma prepoznatljiv. Kako ste ga gradili i ko su Vam bili uzori?
Crtež je polazna osnova svakog mog rada i s obzirom na to da je spontan i komunikativan zahteva da bude prikazan na većem formatu kako bi dominirao prostorom i skrenuo pažnju na sebe. Primarno se izražavam grafikom koja je često ograničena formatom jer su za nju potrebne različite prese. Pokušao sam da nađem rešenje kako bih prevazišao tu barijeru. Linorez kao tehnika nudila mi se kao rešenje jer sam njome mogao da se izrazim kroz veliki format koji sam ručno štampao. Na neki način, veliki formati postali su prepoznatljivi za moj rad. Što se tiče uzora spomenuo bih Žan Mišel Baskijata, Kit Haringa i Endi Vorhola.
Vreme često provodite na društvenim mrežama. Kako to utiče na vaše stvaralaštvo? Kako vaše stvaralaštvo utiče na način na koji koristite društvene mreže?
Društvene mreže su deo naše svakodnevice i kroz njih publika može jasnije da kreira sliku o samom umetniku a time njegov rad postaje dostupniji. Društvene mreže predstavljaju jedan vid javnog prostora u kome svako može da se predstavi i da komunicira sa publikom što i jeste cilj umetničkog dela. Na društvenim mrežama prikupljam dosta informacija, u toku sam sa aktuelnim dešavanjima i to svakako utiče da moj rad postaje aktuelniji i čitljiviji.
Slikar je ponekad „trgovac emocijama”. Da li vi sebe tako vidite?
Loš sam trgovac, a emocije ne štedim.
Kompletan intervju možete pročitati u aktuelnom broju ”Aha” magazina.