Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti mladih (od 15 do 24 godine) u Srbiji je oko 28,5% dok stopa zaposlenosti iznosi 22,4 odsto. Rezultati anketa koje su rađene na teritoriji naše zemlje pokazuju da, nakon školovanja, 35% mladih u Srbiji želi da započne sopstveni biznis. O mogućnostima stvaranja povoljne klime u poslovnom okruženju u kome bi mladi mogli da razviju svoj potencijal i trenutno najmodrnijem modelu samozapošljavanja, za magazin „Aha”, govori Zoja Kukić iz Startit Centra.
Činjenica je da startapi unose pravu revoluciju u svet biznisa, posebno među mladim ljudima, koji tako žele da pokažu inicijativu i ispune želju za nezavisnošću. Na koji način funkcioniše ovaj vid samozapošljavanja?
Startapi su tehnološki biznis koji se zasniva na nečemu novom, potpuno drugačijem od svega do sada viđenog (drugačiji način prodaje, distribucije, skroz novi proizvod, itd.) i okrenuti su svetskom tržištu. Postoji šansa za veliki uspeh u kome sada uživaju mnogi koji su počeli kao startapi iz svojih garaža, poput Googlea, Applea, Facebooka i dr. U Srbiji, takođe, imamo nekoliko sjajnih primera, Nordeus, Seven Bridges, Devana Technologies, activeCollab, Frame i mnogi drugi. Teško je govoriti o svim procesima, padovima i usponima, ali nas na kraju istinski fascinira dijapazon aktivnosti svih kompanija koje su postale lideri u svojim oblastima. Kod nas je nastala i najpopularnija onlajn sportska igra na svetu koju igra više od 110 miliona ljudi, ali i bioinformatička platforma koja je jedan od ključnih činilaca na polju lečenja raka.
Kojoj grupi je namenjena ova vrsta preduzetništva?
S obzirom da se najveći broj startap biznisa zasniva na tehnologiji, važno je da, bar jedan od osnivača, ima ovu ekspertizu, jer startapi se pokreću u najrazličitijim oblastima kako bi, koristeći tehnologiju, unapredili proizvode za različite industrije. U osnivačkom timu mogu biti pravnici, veterinari, poljoprivrednici i svi drugi koji imaju želju da se bave ovakvim vidom preduzetništva. Značajno raste broj startapa koje pokreću ljudi izuzetnih profesionalnih sposobnosti i dostignuća, koji zarad startapa za sobom ostavljaju dobre pozicije i visoka primanja.
Po vašem mišljenju, kakvi su uslovi za razvoj startap kompanija u Srbiji? Anketa Svetske banke pokazala je da oko 46 odsto ispitanika u Srbiji žele da budu preduzetnici, a da samo osam odsto želi da se bavi investicijama.
Jedna od najinovativnijih nacija na svetu, Izrael, pripisuje zasluge za inovacije tome što su ih okolnosti naterale da rešavaju probleme i da se snalaze u suboptimalnim uslovima. Podseća na nas? Rekla bih da je kapacitet za inovacije i za preduzetništvo isti kao i bilo gde na svetu i da je važno da osnažimo naše naučnike, preduzetnike, kompanije i profesionalce da se usude da svoje sjajne ideje krenu da sprovode, kao i da ih podržimo na tom putu. S druge strane, konstantan problem za preduzetnike predstavljaju konzervativne i ponekad potpuno nazadne procedure institucija kao što su Narodna banka ili Carina. To što se domaća startap zajednica navikla na te prepreke ne znači da nam industrija i država nisu na gubitku. Nemogućnost poslovanja u svojoj zemlji dovodi do otvaranja firmi u tuđoj. Dobri preduzetnici uvek nađu način da grade svoj biznis.
Šta biste preporučili mladim i talentovanim ljudima koji odluče da se bave preduzetništvom?
Neuspeh je samo još jedna lekcija i put ka narednom uspehu. Fokusirajte se na problem koji želite da rešite svojim biznisom, a ne na proizvod koji želite da napravite. Ovo je važno, jer možda vaš proizvod neće pomoći većini onih sa tim problemom, ali ćete fokusom na problem i slušanjem stavova drugih ljudi doći do rešenja koje odgovara većem broju vaših budućih korisnika.
Tekst: Maria Cerovina
Foto: pexels.com / unsplash.com