“Humor, roštilj, jaka kafa i sport povezuju Srbe i Australijance.”, kaže ambasadorka Australije u Srbiji, Nj.E. gospođa Džulija Fini, koja se ističe svojim aktivnim radom na osnaživanju žena, brojnim iniciranim akcijama na sprečavanju nasilja nad ženama i decom, ali i borbom za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa, za šta je dobila i priznanje Matice iseljenika Srbije. U intervjuu za naš magazin, otkriva da je najbolji način za popravljanje imidža Srbije u svetu podizanje životnog standarda stanovnika u Srbiji, da je za slobodu medija neophodna finansijska stabilnost medija koju medijske kuće u Australiji imaju, i otkriva neka nova mesta neobeležena na turističkoj mapi Srbije, koja su zadivljujuća i o kojima će se tek pričati.
KAKAV JE VAŠ DOŽIVLJAJ SRBIJE I SRPSKOG NARODA NAKON 3 GODINE U DIPLOMATSKOJ SLUŽBI NA MESTU AUSTRALIJSKOG AMBASADORA U SRBIJI? ŠTA SU, PO VAMA, NAŠE NAJVEĆE SNAGE U POGLEDU EKONOMSKOG RAZVOJA ZEMLJE?
Srbija je jako lepa zemlja koja ima mnogo toga da ponudi, ali nisam sigurna koliko je to poznato širom sveta. Proputovala sam čitavu Srbiju, od Subotice do Novog Pazara i od Pirota do Tare. Mnogo lepih mesta još uvek nije na turističkoj mapi Srbije i turisti, a bojim se i sami Srbi, ih ne vrednuju dovoljno. Svaku zemlju predstavljaju njeni ljudi, mnogo više nego bilo šta drugo. Ja mislim da su Srbi topao narod, veoma srdačan i pun duha. Nadam se da će mnogi mladi i pametni ljudi, koje sam upoznala, imati lepu budućnost i da će sve ono što je pozitivno biti upotrebljeno da se stvori bolja budućnost i život ispunjen nadom.
ŠTA SU NAJVEĆE SLIČNOSTI, A ŠTA NAJVEĆE RAZLIKE IZMEĐU SRPSKOG I AUSTRALIJSKOG DRUŠTVA DANAS?
Australijanci i Srbi zaista imaju mnogo sličnosti. Mi ozbiljno shvatamo posao, ali uvek ostavljamo dovoljno vremena koje ćemo posvetiti prijateljima, porodici i slobodnim aktivnostima. Humor je važan sastavni deo života, kao što su i roštilj (ćevape možete da kupite u mnogim australijskim samoposlugama) i jaka kafa. Sport je deo nacionalnog identiteta, te mi imamo mnogo zapaženije međunarodne rezultate nego neke zemlje koje imaju daleko više stanovnika. Postoje, naravno, i razlike među nama. Australija je “melting pot” kultura (heterogeno društvo koje jako dobro zajednički funkcioniše), svaki četvrti stanovnik Australije je rođen van naše zemlje. Imamo jako evropsko nasleđe, a geografski smo u azijsko-pacifičkom regionu. Kad idete u restoran u Australiji, možete da birate između malezijske, vijetnamske, peruanske ili etiopske kuhinje i sve su te kulture doprinele bogatstvu našeg života.
MEĐU BROJNIM STRANIM AMBASADORIMA U NAŠOJ ZEMLJI, ISTIČETE SE PO VAŠOJ AKTIVNOSTI NA OČUVANJU SRPSKOG KULTURNOG NASLEĐA. NAŠA DIJASPORA VAM JE URUČILA I SPECIJALNO PRIZNANJE ZA OVE NAPORE. ODAKLE POTIČE INTERESOVANJE ZA SRPSKU KULTURNU BAŠTINU I DA LI POSTOJE NEKE STVARI KOJE STE U OVOJ OBLASTI OTKRILI, A KOJE SU MOŽDA NEPOZNATE I ZA VEĆINU SRBA? KADA STE OTKRILI ONU “DRUGU SRBIJU”, DRUGAČIJU OD PRIČA KOJE STE ČULI O NAŠOJ ZEMLJI PRE NEGO ŠTO ĆETE DOĆI OVDE?
Zainteresovala sam se za vaše nasleđe kad je naša ambasada u Muzeju primenjenih umetnosti organizovala zajedničku izložbu aboridžinske i srpske umetnosti. Tada sam od žena iz Etno mreže naučila ponešto o prelepim pirotskim ćilimima, ali sam istovremeno saznala da je tradicija staparskog ćilima skoro sasvim zaboravljena. Bila sam šokirana. Tada sam počela da radim na tome da gradonačelnici Pirota i Sombora počnu da sarađuju, uz podršku Ministarstva kulture i napravili smo sjajnu stvar-staparski ćilim je uvršten na listu nacionalne kulturne baštine Republike Srbije!
KAKO VIDITE NAŠE MEDIJE U SRBIJI I KOJE SU NAJVEĆE RAZLIKE IZMEĐU MEDIJA U SRBIJI I ONIH U AUSTRALIJI?
Kvalitet medija postaje sve važnija tema u čitavom svetu. Čini mi se da se medijska scena u Srbiji suočava sa brojnim problemima, od niskih plata preko samocenzure do pretnji novinarima. Sloboda izražavanja je jedno od osnovnih prava čoveka iz korpusa ljudskih prava i teško se može očekivati da će se život prosečnog građanina popraviti bez slobodnih medija. U Australiji su mediji prilično slobodni. Novinari se ne plaše da postave dosta nezgodna pitanja i da istražuju kontroverzne priče – mi smo svesni da je naše društvo mnogo bolje upravo zbog toga. Bilo kakva pretnja novinaru se uzima sa najvećom ozbiljnošću, a mediji su veoma ozbiljno kažnjeni ukoliko svesno i tendenciozno objave neku neistinu. Finansijska situacija je dosta stabilna u medijima, i to bez obzira na vrstu novinarstva kojim se bave.