Leto je, bliži se odlazak na more i svi razmišljamo o liniji – kako ćemo izgledati na plaži? Ali, sa druge strane, leto je! A leto nije leto bez sladoleda. Danas, svetski dan sladoleda, je pravo vreme da pružite sebi to zadovoljstvo, ne misleći na liniju… U čast tog velikog dana dezertu koji nema sezonu, a leti je broj 1 – dopustitie sebi jedan sladoled!
Bilo da više volite jagodu od čokolade, ili se ipak radije odlučite za vanilu, važno je znati nekoliko činjenica o ovom slatko-hladnom zadovoljstvu.
Sladoled je, kako kažu, prvi put napravljen negde na Dalekom istoku. Zahvaljujući Marku Polu, koji je bio oduševljen proizvodom od mleka, rashlađene vode i drugih sastojaka, recept za sladoled pojavljuje se u Italiji. Tada sladoled postaje luksuzna poslastica koja se na italijanskom dvoru pravila po strogo čuvanoj recepturi Marka Pola.
Italijani su obožavali ovo poslasticu, te su se trudili da uvek dodaju nešto novo i stvore različite ukuse. Nakon Italije, receptura za pravljenje sladoleda širi se do Francuske, a potom i do Amerike gde je osnovana i prva fabrika sladoleda 1851. godine koja svoju proizvodnju razvija početkom 20. veka, usavršavanjem sistema za hlađenje. Tadašnji predsednik SAD-a Ronald Regan 1984. godine mesec jul proglašava za mesec sladoleda, a 20. jul postaje Svetski dan sladoleda.
Postoje dve teorije koje objašnjavaju kako je nastao kornet. Prva je da se 1924. godine Italijan Halo Marcioni jednostavno dosetio i napravio kornet. Druga, nama zanimljivija teorija, kaže da je kornet izmislila devojka u Luizijani 1904. godine. Naime, dobivši od dečka cveće umotano u papir, na pamet joj je pala ideja da od oblandi napravi fišek i u njega stavi sladoled.
Sladoled danas možete kupiti ili napraviti sami, na štapiću, točen ili u činiji, a ljudi širom sveta ga jednostavno obožavaju! Ako ga i vi volite, onda pohrlite za jednom porcijom ovog rashlađujućeg zadovoljstva i sa užitkom proslavite Svetski dan sladoleda.
Ili možda dve porcije?
