O braku

Ako pogledamo istoriju čovečanstva, videćemo da je brak iz ljubavi relativno nov fenomen. Vekovima se prilikom sklapanja braka ljubav zanemarivala, važniji je bio socijalni kontekst (da li su izabranici bogati, da li u porodici ima obolelih, da li je osoba iz dobre familije…). Danas kada sami biramo, a ne ide, nameće nam se nekoliko pitanja:

KAKO SMO SE IZABRALI?

Frojd je prvi govorio o nesvesnom izboru partnera, o uticaju nesvesnih motiva koji vode čoveka prilikom ovako važnog izbora. Smatrao je da je odnos s majkom odnosno ocem taj koji
je umešao svoje prste. Danas, svakako više nego u Frojdovo vreme, individualno iskustvo svakog čoveka ima bitnu ulogu. Sve one velike ljubavi, prve neprospavane noći, prvo “mi” posle “ja”, sve je to ostavilo neki skriveni, neizbrisiv trag koji je delom uticao kada smo se pitali da li je to zaista taj ili ta.

KAKO TO DA SMO ZAJEDNO, A TOLIKO SMO RAZLICITI?

Možda jesmo ravnopravni, ali nismo isti. Razlike između polova postoje. Radeći s ljudima koji imaju mentalne poremećaje, uverio sam se u različito ispoljavanje emocija kod muškaraca i žena. Nekada isti poremećaj ima znatno drugačiju ekspresiju kod suprotnih polova. Utisak je da su emocije žene nekako bogatije i jače. Emocionalni razvoj dečaka i devojčica je različit. Dečaci će ranije razviti takmičarski karakter i ponos. Devojčice će više vremena provoditi u manjim, intimnijim grupama, ranije će postati emotivno spretne, više razgovarati, pre usvojiti neke skrivene strategije koje su potrebne da bi se došlo do cilja.

srecna-porodica-zdravstveni-turizam

TI NIKAD NECEŠ BITI KAO MOJA MATI ŠTO JE NEKAD BILA OCU MOM…

Ženi je vekovima nametana socijalno poželjna uloga, koja suštinski nije bila stvar izbora. Stiče se utisak da je donekle precenjena ideja da je ženi potrebna zaštita jačeg pola. Kako stoje stvari danas, oba pola mogu biti taj jači deo para. Istorijski gledano, delom odgovornost za podređeni položaj žene u patrijarhalnoj porodici snosi i sama žena, prebacujući nesvesno ali često odgovornost na muža, jačajući muškarčevu težnju za apsolutnom vlasti u porodici. Neki savremeni muškarci nalaze se u vrsti sendviča između ostvarene identifikacije sa snažnim, patrijarhalnim i autoritarnim ocem, s jedne, i sve glasnijim ženinim zahtevima za preraspodelu uloga, moći i dužnosti u porodici, s druge strane. Neretko visok stepen obrazovanja oba supružnika razvija i neku vrstu ne baš vidljivog nadmetanja i rivaliteta. Tradicionalni raspad preciznih pravila donosi neki vid slobode. Ali i nesigurnost i pitanje šta s njom. I gde je granica? Jer zaljubljenost polako prolazi, a ona izgleda “nikad neće biti kao moja mati”.

ALI ON (ONA) JE JEDNOSTAVNO TAKAV (TAKVA)

Tako jednostavno opravdanje za sve, ali istina je malo drugačija. Odnos zajedno gradimo. Svako od nas ima neki prepoznatljiv obrazac ponašanja, ali i iskustvo nam govori da smo s nekim opušteni i slobodni, a uz nekog sputani. Problem je često u nejasnoj definiciji odnosa koji imamo (preraspodela uloga, odgovornosti, obaveza ili moći) kao i predvidljivosti obrazaca u svakodnevnom ponašanju. Ne treba nikako zanemariti ni adekvatnu komunikaciju, izbor reči, način i vreme kada smo nešto rekli, tražili ili zamerili. Treba razgovarati jasno, emotivno i otvoreno.

ŠTA NAM SE DESILO? I KAKO DALJE?

Brak je živ proces, tokom kog promene trpe i pojedinac i porodica. Neophodno je pokazati određen stepen adaptacije na te promene. Izazovi su brojni, praktični, relacioni, emotivni. U svakoj krizi treba pokazati razumevanje. Gajiti toleranciju i priznati individualnost. Kroz promenu dobiti kontinuitet. Dozvoliti porodici pravo na evoluciju – promenom sebe, menjati
nas.

*Autor: Aleksandar Misojčić

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

PRATITE NAS NA