Šansu da pokaže talenat dobio je uz pomoć slavne glumice Mirjane Karanović, u čijoj je klasi diplomirao 2014. godine. Slaven Došlo, rođeni Somborac, glumom se bavi od najranijeg detinjstva. Osvojio je simpatije gledalaca širom Balkana zahvaljujući glavnim rolama u bioskopskim hitovima “Pored mene” i “Panama”, kao i filma “Vlažnost”, koji je otvorio ovogodišnji Fest. Neobična zrelost u promišljanju ogleda se i u njegovoj glumačkoj igri pa ne čudi što ide iz jednog filmskog projekta u drugi i što je sa svoje 24 godine već uspeo da osvoji prestižnu Sterijinu nagradu za najboljeg mladog glumca za ulogu u predstavi “Život stoji, život ide dalje”.
U filmu “Pored mene” tumačite lik boksera Lazara. Koliko ste svojih karakternih osobina pozajmili njemu, a koliko toga iz lika danas prepoznajete u sebi?
Od samog početka nismo želeli da gradimo lik kao stereotip, ideja je bila da krenemo iz kontre. Lazar je drčan, buntovan i po tome smo veoma slični. Njegov odnos prema cinizmu i posmatranje političkih oklopa kao nešto besmisleno, predstavljaju najveći stepen identifikacije između lika i mene. S druge strane, za mene je najveći izazov bio što sam uopšte prihvatio tu ulogu. Bio sam iznenađen kada sam shvatio koliko sam, zapravo, hteo – ne hteo, usvojio opšte stavove našeg društva. Kroz razgovor s porodicom, rediteljem i Mirjanom Karanović, prevazišao sam taj problem i shvatio da sam ja, pre svega, glumac koji treba da tumači različite likove. Svakom glumcu je neprocenjivo da dobije priliku da tumači lik koji je kompleksan, a pritom intrigira javnost.
Za kratko vreme stekli ste mnogo fanova. Kako izlazite na kraj s njima i koliko vas generalno opterećuje medijska pažnja?
Trudim se da tome pristupim ljudski, da budem dostupan i izađem u susret svim tim ljudima
koji me prate i podržavaju. Zapravo, ne vidim nikakvu razliku između njih i javnih ličnosti. Sve je to jedna vrsta iluzije koja se stvara putem medija. Povremeno ume da bude opterećujuće, naročito ako sam u nekoj žurbi, ali se trudim da svakog ispoštujem, a sebi objasnim da je to propratni deo ovog posla. Glumac ne postoji bez publike, isto tako publika ne bi išla u pozorište da nema glumaca. Mora da postoji reciprocitet!
Koje lekcije biste dali mladom glumcu koji tek počinje, kao neko ko je i sam na početku?
Savetujem im da probaju, da se upuste u čitavu priču, a vremenom će sami otkriti svoj put. Na tom putu ništa nije konačno, sve je relativno i promenljivo. Ako nešto radiš, treba da budeš zainteresovan, da se boriš, ideš do kraja. Mislim da, ako se stvarno nečemu posvetiš, a iskren si u tome, nema promašaja. Samim tim, nisi nezadovoljan! Možeš biti jedino manje ili više srećan.
Tekst: Marija Dinić i Aleksandar Višekruna
Foto: Nemanja Miščević
*Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju Aha magazina – sedmi broj.