Ako je crtež najintimija misao, njegove misli su delikatne do najveće ranjivosti. Njegovi bambiji uvek nas iznova podsećaju na osetljivost umetničkog rada, baš kao i na lepotu i nevinost koje smo gladni u našoj obesmišljenoj stvarnosti i koji samo još umetnost i umetnik mogu da nam pruže. Vitak i prozračan, poput ,,trske koja misli i oseća”, Mišo Filipovac rođeni je umetnik.
Prirodan je njegov put od srednje umetničke škole u Užicu, gde je završio smer konzervacije, do studija slikarstva na Umetničkoj akademiji i doktorskih studija na FPU i ALU u Beogradu kod jednog od naših najvećih likovnih umetnika, majstora crteža Vladimira Veličkovića. Trenutno njegove crteže možete pogledati na izložbi ,,Skupovi” u Galeriji Kolarčeve zadužbine.
Koji je ciklus crteža na neki način promenio vaš život?
Čovek je moja nepresušna inspiracija. Trenutno radim na seriji pod nazivom „Skupovi”, koja i dalje nastaje. Tematski ništa pompezno, jedan mali intimizam s mojim mikro-narativima. Srne, jeleni, igračke, vojnici… koje predstavljam na impozantnim formatima. Trudim se da imam bistre misli. Nisam od onih umetnika kojima je boja emocija a linija duša, ili kako već…
Da li su crteži/slike ponekad psihološka mapa umetnika i njegovog okruženja ili su više od toga?
Na moju veliku radost, slika, a posebno crtež ima bitno mesto bar u svetu. Novi mediji doprineli su da se umetnost samo razgrana, a ne da ospori i učini druge discipline manje važnim. Umetničko delo može biti veliko, savremeno i atipično, čak i ako je to crtež. Nije moranje da umetnost bude politički angažovana ili korektna, da gradi takav imidž po svaku cenu da bi bila velika. Ima velikih, savršenih slikara/crtača čija su dela i dalje tehnički tradicionalna i opstaju. Pitanje je šta je u umetnosti prevaziđeno, a šta još neviđeno. Biti umetnik u Srbiji danas je privilegija, možda delom ludost i hrabrost. Što se tiče umetničke scene, ona postoji, svakodnevno se nešto dešava, a to je najbitnije. Crtež je za mene najintimnija misao.
Šta vas zabavlja u umetnosti, a šta vas može izbaciti iz takta?
Umetnost je nekad pokretala revolucije, bavila se bitnim pitanjima i definisala standard estetike. Naravno, ta vremena imaju svoju drugačiju sociološku pozadinu, kao i ekonomsku, ali je bitno pomenuti da u današnjem vremenu umetnost više nije uvek opipljiva. To često buni publiku, a manipulacija je mnogo. Davno sam razgraničio šta je za mene prava umetnost, tako da sam suzdržan u pogledu bilo kakvog lošeg sadržaja. Ako bi umetnost postala potpuno neobjašnjiva, bilo bi to grdno. Radim isključivo na svojoj estetici. Posebno se radujem uspehu umetnika čiji se razvojni put i napredak može sagledati. Iz takta me izbaci samo nepromišljeno konceptualno upakovana glupost.
Pročitajte ceo intervju u štampanom izdanju Aha magazina.