Iranci su veoma ponosan narod tako da odmah osetite naklonost prema njima. Pre odlaska o njima sam najviše saznala čitajući njihovu poeziju, kroz koju zaista prepoznate koliko u njima ima ljubavi i strasti. Stih jednog od najpoznatijih iranskih pesnika Hafiza govori mnogo o emotivnosti iranskog naroda.
Ljiljan mu šalje svoj miris pun čežnje,
Slavuj mu pjeva najljepše ljubavne pjesme,
Ali on prolazi nebom hladan i ponosan.
Šams el Din Muhamed Hafiz
Uprkos tome što imamo mnogo predrasuda o zemlji i narodu Irana koje idu dotle da su pretnja svetskom miru i poretku, ja sam se tamo osećala potpuno bezbedno i vrlo udobno. Glavni grad Teheran ima odlike savremene metropole uz sve tradicionalne osobenosti. Isfahan je pravi persijski dragulj, s mnogo parkova, kapija, kupola, sve je fascinantno… Džamija Imam dominira trgom i pleni svojom lepotom, dekoracijom u karakterističnom safavidskom stilu.
Iran je zaista lepa i velika zemlja, u kojoj se na svakom koraku oseća uticaj persijske kulture. Persopolis, drevna prestonica Persijskog carstva, ostavlja bez daha. Veličanstven kompleks palate koju je osnovao Darije Veliki oko 518. godine p. n. e., nažalost, opljačkan je i zapaljen u pohodu Aleksandra Velikog. Nakon što su uništene 331–330. godine p.n.e., ruševine su ostale skrivene ispod sopstvenih razvalina dok ih arheolozi nisu iskopali 1931–39.
Spoj neobičnih predela, prizora i energija samo je delić lepote koju sam pokušala da uhvatim objektivom kamere i prikažem ovim foto-putopisom.
Tekst i fotografije: Nataša Tomašević Zmbov