Da li možemo zamisliti danas čoveka, muškarca ili ženu, koja ima dijagnozu pojačanog seksualnog nagona? Da u vremenu nikada većih seksualnih sloboda, svojevrsne seksualne postmoderne, imamo nekoga sa pomenutom dijagnozom? Možemo!
U oblasti seksualnih disfunkcija, jedna od desetak priznatih je i povišen seksualni nagon. Ne mislim na neke prisilne seksualne radnje iz oblasti opsesivno-kompulsivnog poremećaja, niti na one koje se mogu javiti u okviru manije. Ne mislim ni na one poremećaje u ponašanju koji su posledica organskih oštećenja nekih delova mozga. Mislim baš na onaj višak seksualne energije, osim koga se ne mogu uočiti druge promene ponašanja kod ljudi . Ali krenimo redom…
Seksualnost definišemo kao pojam koji se odnosi na potrebu za reprodukcijom i dostizanjem seksualnog zadovoljstva. Čovek je jedinobiće koji je tu datu potrebu modifikovao i sebi prilagodio. Zadovoljstvo koje donosi seksualni čin je češći motiv od njene bazične i osnovne funkcije – reprodukcije. Za seksualnost postoji biološka datost. Biološka baza nam je data rođenjem i nju ne biramo. I mala deca mogu da imaju neke vidove seksualnog uzbuđenja, mali dečaci i neki vid erekcije. Ali ta biološka datost mora se nekako dopuniti, upotpuniti, da bi bila kompletna. Mislim na određene aspekte psihološkog i kulturološkog ponašanja. Treba da prihvatimo sopstveni pol i da se u kulturološkom smislu ponašamo u skladu sa njim.
Verovatno da je prva asocijacija na seksualnost neki vid motivacionog potencijala koji ona nosi. Iz te potrebe i težnje za reprodukcijom i postizanjem zadovoljstva proizašla su sjajna umetnička dela, mnogi veliki ljudi su vođeni njom postali još veći, čovek je zbog nje rušio granice. Ipak, kao i svaka pojava u životu, i seksualnost ima dve strane. Mi koji radimo sa patologijom znamo da ona nosi i određeni destruktivni potencijal, ljubomoru, zavisnički obrazac ponašanja, potrebu da se partner potčini i sl. I najlepše u sebi uvek neku malu senku ima…
Šta je u seksualnom odgovoru funkcionalno? Seksualna želja, seksualno uzbuđenje i orgazam. Orgazam – kralj seksualne funkcionalnosti praćen maksimalnim uzbuđenjem i osećanjem zadovoljstva i olakšanja. Kao lekar, imam obavezu da kažem da u osnovi onoga što stručno zovemo seksualno uzbuđenje veliku ulogu igra širenje krvnih sudova – stručno vazodilatacija. A za to širenje poželjno bi bilo da imate povoljan nivo masnoća u krvi, dobar pritisak, zadovoljavajuću fizičku aktivnost, nizak stres… Tema za neko drugo mesto, ali i red da pomenemo. Da se zapitamo koliko savremeni ritam života uzima svoj danak i u ovoj oblasti. Brza hrana – kratak seks.
Sve ono što remeti ili otežava pomenuta tri faktora smatra se disfunkcionalnim. Tu su: poremećaj seksualne želje, psihogena impotencija, anorgazmija kod žena, prevremena ejakulacija kod muškaraca, psihogeni bolni seksualni odnosi, itd. I jedan od najređih, ili makar jedan od najređe dijagnostifikovanih, jeste i pojačani seksualni nagon. Biće ipak da ga ima malo češće… Kada su se stari Grci uverili da on postoji, pozvali su u pomoć Satira, polubožanstvo, pola jarca, a pola čoveka. Ovaj Dionisov pratilac bio je obdaren posebno izraženim seksualnim nagonom, pa je znao da katkada napada i smrtne žene, najčešće u večernjim satima. Te presretnute nevine neveste su svoja prva seksualna iskustva, po legendi, upravo sticala sa njim. Koji običan čovek bi mogao nešto da joj zameri ako je već bahato polubožanstvo uzelo svoj danak? Po pomenutom, povišeni seksualni nagon ranije se zvao satirijaza.
Ima li danas posla za Satira? Literatura kaže da ima. Različito je ispoljavanje kod žena i muškaraca. Muškarci sa povišenim seksualnim nagonom imaju ili donžuanizam ili kazanovizam, a žene imaju jednostavniji naziv za svoju varijantu poremećaja – nimfomanija ili, ranije, materično ludilo. Muškarci za koje želimo reći da slede čuvenog Španca iz sedamnaestog veka su simbol slobode, stalne potrage za novim. Često su simbol „onoga kojeg je vredelo čekati”. Starije, već udate gospođe ga rado zovu „dobra prilika”. Ako se traga za idealnim, na prvi pogled, on je taj. Uz njega se žena zaista oseti vrednom i paženom, ali, avaj, to ipak kratko traje. Želja za promenom opisanog za tren odvuče na drugu stranu… Ovi drugi, iz grupe Italijana po kome cela grupa nosi ime, su manje slobodni i manje neodoljivi. Ne nose onu dominantnu muškost, ali su oni jednostavno lepi. Neka vrsta ulovljenog trofeja. Neki od njih bi danas svakako poneli naziv metroseksualca, samo što taj pojam nije postojao prilikom pravljenja ove podele seksualnih disfunkcija. Oni su na granici muško- ženske lepote.
Ako je kod donžuanizma razlog povišenog seksualnog nagona nesposobnost da se ostvari „prava ljubav” i nedostatak samopouzdanja koje se kompenzuje novim osvajanjem, kod kazanovizma se najčešće radi o narcisoidnom poremećaju ličnosti. Iako mnoge snaje ne poznaju dovoljno psihoanalizu, one se često intuitivno ne slažu dobro sa svekrvama. Ne čudi, jer psihoanalitički putevi objašnjenja kako je do ovoga došlo u oba slučaja odlaze u pravcu majki.
Mada se pripadnici „jačeg” pola ređe, ili makar tiše, žale, povišeni seksualni nagon postoji i kod žena, kao preterana potreba za seksualnim zadovoljstvom. Ukoliko njihov partner nije u mogućnosti da im zadovolji potrebu, često se upuštaju u odnose sa drugim partnerima. Takve osobe poklanjaju veliku pažnju sopstvenom izgledu, ali i izgledu drugih žena. Što se tiče razloga, srećemo objašnjenja o niskom samopouzdanju, o fobičnim strahovima (npr. strah od usamljenosti ili odbačenosti), o dozi frigidnosti ili agresivnosti prema muškarcima.
Neke od istorijskih ličnosti možemo stidljivo svrstati u neku od pomenutih grupa. Balzak, veliki zavodnik sa manjkom santimetara i viškom kilograma, svakako nije bio lep kao Kazanova, ali su mnoge pariske dame uzdisale za i sa njim. Grofica Viskonti, Zulejma Karo, Eva Hanska, vojvotkinja D’Arbantes, gospođa de Berni, samo su neka od poznatih imena tadašnjeg Pariza koja je osvojio čuveni zavodnik. Belgijski pisac Džordž Simenon je iza sebe ostavio preko dvesta romana, ali i spisak od preko deset hiljada žena sa kojima je spavao – 27 godina svaki dan sa drugom. Po sopstvenom priznanju, preko 8 000 su bile prostitutke… Nisam uspeo da nađem primere iz istorije vezane za nimfomaniju. Možda zato što nisam bio dovoljno vredan, a možda je to samo priča o kulturološkim obrascima, mitovima i predrasudama.
Ali o tome neki drugi put…
Tekst: psihijatar Aleksandar Misojčić
Foto: www.pexels.com