Ona je Tatjana Goldina, bivša reprezentativka SSSR-a u košarci, udata za biznismena Dmitrija Goldina, čoveka koji, uz njenu pomoć, uspešno vodi kompaniju koja se bavi biološko-aktivnim dodacima ishrane, tačnije ruskih preparata koji se proizvode u i Severnoj Irskoj, a sada su dostupni i u Srbiji. Majka je tri odrasla sina – Jaroslava, Stanislava i Vladislava. Ova sportska porodica (osim nje, i suprug i deca bave se sportom i obožavaju fudbal), potvrđuje da se ta tradicija provlači kroz ceo njen život.
Kakve su razlike primetne u kulturama Rusije i Srbije?
Naravno da postoje razlike u kulturama. Na sreću, nisu velike, jer smo mi veoma slični narodi po pitanju vere, a i jedni i drugi smo Sloveni. Sve je stvar pristupa. Ono što mi prvo pada na pamet je književnost, koju Srbi itekako dobro poznaju i čitaju. Razlika je možda samo u pristupu. Srbi su duhovit narod i ta doza humora je potpuno ista kao u vreme Nušića i njegovih dela. Tako da je strancu, iako se ja ne osećam tako, u Beogradu taj direktni smeh na svoj račun i na račun vlasti zaista poseban i prisniji nego bilo gde. I Srbi su ljubitelji muzike, slikarstva, sporta, pa i baleta, koji u mojoj zemlji ima dugu tradiciju.
Šta biste odavde poneli u Rusiju a šta biste nam ostavili?
Ponela bih ritual ispijanja kafe, koju obožavam. I srpsku, i sve one koje Beograd nudi na potpuno nov način. Zatim, zapečene i sočne recepte pravljene od povrća, ali i originalnu grnčariju u kojoj se sprema. Neke domaće začine koji se u obilju nude u saksijama i kesicama, a drugačiji su (vrste bosiljka, mirođije, i raznih, gotovo srpskih, peršuna). Ostavila bih ruske minerale, suplemente, naviku da se drugačije doručkuje, mnogo povrća u kombinaciji s jajima, mnogo ribe i crni kavijar, kao deo obaveznog slavlja i glavnih proslava u kući. Naravno, ostavila bih i naviku ispijanja čaja koji se u Rusiji na poseban način zaslađuje – umesto šećera, stavljamo domaće slatko. U Srbiji imate predivne maline, višnje, trešnje – i baš taj spoj meni je čaroban.
Čemu zahvaljujete za svoj izgled, kako živite, kako se hranite, negujete?
Svom načinu i režimu života – posvećenosti! Skupljanjem informacija i podataka o biljkama
i poštovanjem principa da sebe moramo čuvati na svakodnevnom nivou. Iskreno, ja sam jedna obična, normalna, savremena žena koja ima troje dece i svakodnevne obaveze – pranje, peglanje, kuvanje, nabavke… To povlači dodatno odvoženje, dovoženje, usklađivanje svih njihovih svakodnevnih obaveza. Održavam balans, svesna da ne može samo kroz hranu da se obezbedi sve što je neophodno organizmu, pa nisam vezana za neku ishranu precizno, činim prekršaje – jedem iz pekare, ponekad i brzu hranu – volim da probam nove stvari. To što je sačuvalo moje zdravlje, izgled i način života jeste to što pratim naučna istraživanja ruskih institucija, jer je njihov cilj zdravlje nacije, ali i poštovanje tradicije stare hiljadama godina koje, zajedno upakovane, daju dugoročne rezultate. Kriterijumi za zdrav život u Rusiji su veoma visoki, prati ih dugački period istraživanja, provere su zahtevnije nego na Zapadu, jer nije dovoljno samo da ne „šteti”, već i da daje dugoročne rezultate. Ti visoki zahtevi, parametri potpadaju pod najviše standarde koje priznaje Evropa, a mogu se naći i u Beogradu. Zato su suplementi i „proveren” način ishrane nešto što ja redovno pratim.
Tekst: Ljiljana Budić Stanković
Foto: Mario Bralić
*Deo intervjua iz Aha magazina – jul / avgust 2016, IX broj