Šta je potrebno za dobru priču, zašto je glasno neznanje opasno, kako se boriti za sebe, čime se hrani optimizam i zašto starost nije opcija ispričala nam je Maja Volk, renesansna žena: dramaturg, univerzitetski profesor, fado pevačica i muzičar i zagovornica veganskog načina života i ishrane.
- Kao profesor dramaturgije recite nam na početku šta je potrebno za „dobru priču”?
Za dobru priču važno je, kao i u muzici, dobro uvo, sposob – nost da se čuje, razgovara, pita, interesuje, otvara. Pisac je kao lovac na priče, kao sakupljač ljudskih sudbina i životnih za – pleta. Ništa mi ne možemo novo da izmislimo ali možemo da iskombinujemo. Za priču su važni zanimljivi likovi jer iz njih proizilazi priča. Nezanimljivi likovi čak i u najtežim situacija – ma ostaju neuverljivi i dosadni.
2. Najvažnije lekcije mladim piscima…
Pisanje se uči pisanjem. To je veština kao i svaka druga. Pisati svaki dan i svakog dana tragati za likovima i pričama. Skupljati zanimljive podatke, isečke iz novina, intervjuisati prijatelje i ko – mšije, otvoriti ih sopstvenom iskrenošću. Pisac je prvi psiholog, neko ko se bavi ljudskom prirodom. Ako razumete ljude onda možete da pišete. Morate voleti sve svoje junake, i dobre i loše, jer ih razumete. Bez ljubavi i razumevanja, slušanja i vežbanja, nema dobrih pisaca. Drugi savet je uživljavanje. Morate uvek sebi da postavite pi – tanje kako bih se ja osećao u takvoj priči, šta bih ja rekao kako bih se ponašao… dakle opet ljubav, razumevanje i saosećajnost.
3. Kako pobediti strah od javnosti?
Strah od javnosti je jedan od najčešćih strahova i ima veze sa socijalnom inteligencijom, koja je opet zasnovana na prilago – đavanju. Prihvatite svaku situaciju i masu ne vidite kao masu nego kao skup vama poznatih i dragih ljudi, upotrebite stari trik Stanislavskog, suženje pažnje i izaberete samo jednog u publi – ci kome se obraćate, onda nema mase ni straha. Vi pričate kao da govorite jednom čoveku. Glumci to često rade pre početka predstave gledaju kroz zavesu i izaberu jednog iz publike i nje – mu igraju predstavu.
4. Koliko su Vaše privatne emocije utkane u sve što radite, i šta je ono što uvek kažete ženama svojim prijateljicama?
Biti iskren je najvažnije. Bez iskrenih ličnih emocija ja ne mogu da govorim niti da propovedam ono u šta ne veru – jem. Ljudi to prepoznaju. Otvorenost za ispoljavanje emo – cija je možda riskantno jer ste ranjivi, ali sa druge strane ste nepobedivi, jer nemate šta da krijete. Ženama kažem da prestanu da budu dobre i poslušne i postanu slobodne i kre – ativne. Da prestanu da igraju namenjene uloge i budu svoje. Ali prvo treba da otkriju ko su. Ne možete da volite dru – ge ako ne volite sebe. Ne egoistično već dubinski. I kažem im, PUNA GROBLJA NEZAMENLJIVIH. I konj koji se ne odmara, crkne. Kažem ženama, učite od svojih muževa čemu služi trosed…
Ostali deo intervju možete pročitati u štampanom izdanju Aha magazina za kreativniji život, koji možete naći na kioscima.