Turski kulturni institut Yunus Emre u Beogradu iz godine u godinu beleži velike uspehe na polju promovisanja kulture, umetnosti i jezika, a za samo četiri godine, koliko su u Srbiji, postali su jedan od najvažnijih kulturnih instituta. Šta je to što su nam sve spremili za ovu godinu, u razgovoru za magazin …. reći će nam Fahri Akdogan, direktor ovog centra, koji radi pod pokroviteljstvom ambasade Republike Turske u Srbiji.
Prvo nam recite šta je Institut Yunus Emre, koji mu je glavni cilj?
Cilj Insituta Junus Emre je podučavanje turskog jezika, razvijanje zajedničke akademske saradnje i saradnje na polju nauke, predstavljanje turske kulture i umetnosti i organizovanje zajedničkih aktivnosti, koje su usmerene ka razumevanju kulture i umetnosti različitih zajednica. U Beogradu smo već četiri godine, u našem centru turski uči 120 učenika, dok je ukupan broj učenika i iz Novog Sada, Kragujevca, Novog Pazara i drugih krajeva Srbije 760. Pored jezika, veoma smo posvećeni organizovanju kulturnih i umetničkih događaja u saradnji sa ovdašnjim kulturnim centrima, univerzitetima, lokalnom samoupravom, školama.
Koliko vaš rad pomaže prezentovanju Srbije u Turskoj?
Toliko toga nas povezuje, od muzike preko jela, navika, do određenih društvenih rituala, kao što su svadbe, pogrebne ceremonije, odgajanje dece. Naš posao je organizacija aktivnosti upravo na zajedničke teme, ali da i u te aktivnosti uključimo društvene i lokalne partnere. Trudićemo se da u budućnosti neke slične aktivnosti organizujemo i u Turskoj, zato što je interesovanje za srpsku kulturu, umetnost velika. Izdavačke kuće u Turskoj nas pitaju za moderne srpske pisce, a u pripremi su i prevođenja njihovih dela na turski jezik. Ovdašnje izdavačke kuće prevode dela modernih turskih pisaca i ako ta dela uspeju da se probiju kao bestseleri, na tako nešto treba i Turska da odgovori.
Koliko je dosad postignuto, a koliko vidite mesta za još veći napredak?
Na samom početku bilo je teško obezbediti da jednom koncertu prisustvuje grupa od 50 gledalaca. Sada sa lakoćom možemo organizovati aktivnosti namenjene i za 1000 do 1500 ljudi. Postoji mnogo zajedničkih tema. Kulturni kodovi nisu puno različiti. Najvažniji razlog za ovakav porast je uspostavljanje dobrih odnosa sa lokalnim partnerima, bilo da su to univerziteti, škole, kulturni centri.
Koje aktivnosti na polju kulture, umetnosti, jezika i nauke planirate za ovu godinu?
Naši kursevi turskog jezika organizuju se u 3 ciklusa za sve nivoe, od A1 do C2. Krajem marta pokrenućemo kako kurs Ebru umetnosti tako i kurs streličarstva, koji je u Srbiji poprilično zapažena sportska disciplina. Na kursevima streličarstva uči se tradicionalno tursko sreličarstvo Kemankeš, koje se od modernog razlikuje u tome što Kemenkeš nije borbeni sport, koji se temelji na tehnici, već na psihologiji. Pored toga predstoji nam i Nedelja turskog filma, koja počinje 19. marta u Kulturnom centru Beograda. U aprilu ćemo upriličiti jedan drugačiji koncert tj. koncert Hora Anadolskih civilizacija, na kojem će posetioci moći da uživaju u ritmovima svih civilizacija, koje su postojale na prostoru Anadolije. U junu ćemo organizovati festival turske kafe i lokuma, kada će na Kalemegdanu tokom tri dana biti postavljeni štandovi najvažnijih i najvećih firmi u Turskoj, koje su deo ova dva sektora. Za jun smo, u saradnji sa ambasadom Republike Turske u Beogradu, planirali izložbu slika jednog od najvažnijih turskih slikara Ahmet Ješila u galeriji RTS. Za mesec septembar pripremamo aktivnost kojom ćemo predstaviti turske gradove i to tako što ćemo na Kalmegdanu postaviti štandove 9 različitih gradova, spajajući različite elemente – baklava iz Gaziantepa, folklor iz Adijamana, sirove ćufte iz Urfe, filigranska umetnost iz Mardina. U oktobru ćemo, u okviru programa ,,Nedelja turske kulture“, otvoriti izložbu slika Devrim Erbila, izložbu kolekcije markica i izložbu virtuelne stvarnosti. Razmišljamo da u Beogradu ugostimo jedan od najpoznatijih turskih bendova MFO grupu. Planiramo takođe, da u novembru organizujemo tursko-srpski festival književnosti, a to je događaj kojem ću lično posvetiti najviše pažnje ove godine. Pored ovih većih aktivnosti, na 3T Trio aktivnosti koju organizujemo svakog meseca a koja je kombinacija turskog kulinarstva, kulture i umetnosti uvek je prisutna kuhinja, jer nam je želja da u različitim delovima Beograda predstavimo ukuse turske kuhinje. Još jedna naša aktivnost je i tematski klub turskog jezika, koji organizujemo za sve koji žele da usavrše svoj turski. Svakog meseca organizujemo radionice sa akademicima iz Srbije ili Turske, nudeći mogućnot onima koji turski jezik uče, da vežbaju.
Da li ste planirrali i neke aktivnosti namenjenje najmlađima?
Kao i prošle godine, i ove smo planirali organizovanje aktivnosti za decu, među kojima je i takmičenje u crtanju ,,Svet iz moje mašte”. Učenici osnovnih škola crtaju svet iz svoje mašte prema kategoriji kojoj pripadaju i šalju nam svoje radove. Crteže ocenjuje naš žiri, a oni koji zauzmu najbolja mesta biće nagrađeni na festivalu ,,Srećna deca” u Dečjem kulturnom centru Beograda 23. aprila. Ovaj festival organizujemo po drugi put u saradnji sa Ministarstvom obrazovanja Republike Srbije, UNICEF i beogradskim opštinama. U planu je i kreativno učenje s decom uz posredstvo pedagoga, a ponovo u saradnji sa istim institucijama kao i aktivnost koja obiluje kreativnom dramom i igricama koje podstiču intelektualni razvoj.
Pomenuli ste Nedelju turskog filma u drugoj polovini marta. Šta će posetioci moći da vide na ovogodišnjem turskom festivalu i ko će biti gosti?
Našu selekciju filmova čine akcioni, komedije i filmovi sa umetničkom tematikom. Listu filmova smo sastavili prema temama koje su posebno zastupljene i u Srbiji i u Turskoj. Ove godine na otvaranju naš gost će biti Merjem Uzerli, koju svi znaju kao sultaniju Hurem iz serije Sulejman Veličanstveni. Sa nama će biti i producent i reditelj filma Košnica u kojem Merjem igra glavnu ulogu. Pored njih, među našim gostima biće i rediteljka Pelin Esmer i producentkinja Dilde Mahali. Na prošlogodišnjoj nedelji turskog filma, broj gledalaca bio je preko 2500. Očekujemo i ove godine da će bioskopske sale biti pune, jer smo svim ljubiteljima turskog filma pripremili panele, virtuelne platforme, i druge aktivnosti realizovane u saradnji sa filmskim sektorom Srbije.
Kako Srbi prihvataju Tursku i ono što od nje predstavljate u svom institutu?
Sa turskim serijama počelo je i ozbiljnije prepoznavanje vrednosti i normi turskog društvenog i porodičnog života. Međutim, potrebno je priznati da je do ovoga došlo svakako i zbog sličnih vrednosti. Kad smo pripremali prezentaciju o svadbenim običajima za našu 3T Trio aktivnost, toliko se pojavilo zajedničkih običaja da je prvo što sam izustio bilo ,,Srbi se uopšte ne razlikuju od nas”. Turci i dalje Balkan vide kao celinu i tako ga i ocenjuju. Turističke ture su još uvek ograničene na Beograd i severne gradove. Tu su mesta poput Zlatibora, centralne i južne Srbije koja samo čekaju da budu otkrivena.