Bez lažne skromnosti moramo da naglasimo da u skorije vreme sigurno nećete pročitati iskreniji i otvoreniji intervju od ovog koji je pred vama. Marija Balaban je dizajnerka i stilistkinja, moda je njen život i taj svoj poziv shvata veoma ozbiljno. Počela je kao profesionalna plesačica, ali ju je u svet mode uveo privremeni posao u Zari. Završila je Fashion Institute of Tehnology u Njujorku, obišla gotovo pola sveta, imala prilike da radi sa različitim ljudima i sada sa nama deli sva dragocena iskustva, ali i savete, koji će svakoj ženi značiti.
1. Od malih nogu ste u umetnosti. Da li su Vas prelepe scenske haljine koje ste nosili kao profesionalna plesačica inspirisale da se bavite modom?
Ples je definitivno nešto što inspiriše na razne načine. Emotivno i fizički vas potpuno transformiše od samog početka. Skoro svaki kostim sam želela da prepravim nekako po svom ukusu, nešto da dodam ili oduzmem. Većinu njih smo i šili sami, delimično jer finansijski je to bila apsolutna misterija u to vreme, a i porodično smo generalno svi kreativni. Zaista sam svaki kostim sa ponosom nosila, nekako mi je i bilo draže što znam da nosim nešto što je naših ruku delo. Međutim scenski kostimi nisu bili presudni za moj odabir mode kasnije, ali definitivno su pomogli da zavolim materijale, krojeve i shvatim da detalji ipak čine čuda.
2. Kako je počeo Vaš put mode?
Još dok sam se bavila plesom u Stockholmu kao tinejdžerka, počela sam da radim u Zari kao prodavac da bih se izdržavala i plaćala veoma skupe internacionalne časove plesa. Radeći 20 sati nedeljno za početak, ušla sam u mašinu Inditex kompanije koja mi se jako dopala u to vreme i brzo sam počela da napredujem na poslu. Sa time su krenule i veće obaveze, više sati rada. Sa jedne pozicije na drugu; postala sam menadžer jos pre svoje 20te, sto mi je dodatno dalo motivaciju da se još više trudim. U međuvremenu sam se nažalost opredelila za posao umesto plesa, jer da budemo realni, samo retki uspeju da se kasnije u životu izdržavaju od plesa. Ballroom dancing je pored tenisa i umetničkog klizanja jedan od najskupljih sportova, pa samim tim se većina plesaca, nažalost, opredeli za nešto drugo u svojim dvadesetim.
Ljubav prema modi i uopšteno razumevanje tog biznisa je nastalo u Inditexu, ali nisam želela da ostanem bez fakulteta. Nakon dosta godina u Zari, sa 24 godine sam odlučila da je preseljenje u Njujork u tom trenututku za mene bilo idealno rešenje u svakom smislu i veliki korak napred.
3. Živeli ste u različitim gradovima sveta. Šta ste odakle poneli?
Moram priznati da su Šveđani jako uticali na mene u odrastanju i prilično me na neki način “osakatili” za sve druge gradove kasnije. Njihova preciznost u vremenu, smiren tempo života, spoznaja ljudskih prava i zakona je nešto što je daleko neuobičajeno za druge kulture, a da ne pominjemo da na balkanu skoro i ne postoji. Volim njihovu distancu, to poštujem. Neki to dosta osuđuju, dok ja na primer uživam u privatnosti i smatram da je to jedna od stvari koja jako nedostaje Beogradu i generalno našem području. Što se tiče mode i ostalog, Šveđani su minimalistični u svemu, od enterijera, hrane pa do odeće koju nose. Potpuno su drugačiji od siluete na koju smo navikli; još u to vreme sam prvi put spoznala oversize, 7/8 dužinu pantalona, široka ramena. Generalno, ne vole da pokazuju obline na telu iako znam da to mozda zvuči smešno, ali je definitivno tako. Sexipil pokazuju na potpuno drugaciji način.
Što se tiče Njujorka, sama spoznaja da svet ne pripada samo nama i da smo tamo svi jednaki bez obzira odakle smo došli definitivno mi je dala veliku slobodu i nadu da za sve nas ima mesta i mogućnosti. Težak rad se i te kako isplati, što je ponovo potpuni opozit od onoga sa čime sam se susrela po povratku u Beograd posle toliko godina života u inostranstvu. Sto se tiče mode, naučila sam da spojim nespojivo, da jedan outfit može da se nosi u različitim prilikama, i da je elegancija nešto sa čime se čovek rađa.
4. U Njujorku ste se školovali. Koliko je ovaj grad uticao na Vaše stvaralaštvo, ali i na Vaše shvatanje mode?
Fashion Institute of Tehnology u Njujorku je dosta godina za redom proglašavan za najbolji modni fakultet na svetu. Specifično se bave biznisom u modi, a manje su art school kao skole u Francuskoj i Londonu. Smatram da su njihovi kursevi i način školovanja jako dobri, jer lako je biti dizajner ako ne znate sebe da prodate, plasirate i razumete kako biznis uopšte funkcioniše. Izabrala sam ovaj fakultet iako je na početku sam upis u ovu školu delovao kao apsolutni san. Fakultet je cenjen i popularan, ali biraju samo dobre studente. Nekim čudom su prepoznali moj talenat, portfolio i volju za napretkom, te sam dokazala da sam student vredan pažnje, jer sam završila četvorogodišnje studije za 3,5 godine uz najveće počasti tog univerziteta u Americi.
Školovanje na ovom fakultetu je vrlo obimno i obuhvata široki spektar predavanja, od samog generalnog obrazovanja, preko stručnih predmeta, predviđanja mode, ekonomije, statistike, poznavanja materijala i učenje krojeva. Moda je jedna tako delikatna stvar, koju u današnje vreme ljudi sirom sveta tako olako uzimaju, skoro pa da je na neki način i skrnave. Pogledajte oko sebe, koliko ljudi znate da imaju svoje kolekcije, da su preko noći postali modni dizajneri, dizajneri enterijera ili šta god tako kreativno? Svaka žena koja ne zna sta će od sebe je smislila svoj brend i bez bilo kakvog znanja upustila se nešto što jednostavno nema nikakvu bazu niti osnovu. Umetničke škole su kao sto svi znamo privilegija koju ne mogu svi da dostignu. Na primenjene umetnosti primaju po “šaku” đaka po godini, takođe glumci se radjaju preko noći bez odlaska na akademiju, koja je decenijama bila prestiž u tom pozivu. Danas imamo paradoks gde svako može biti glumac, dizajner, modni ekspert i još dosta toga i to bez dana provedenog studirajući. Imam utisak da je obrazovanje potpuno obezvredjeno.
Moda je nešto što ljudi studiraju godinama, istražuju, prate i stvaraju. Njujork me je naučio da sve ima svoj redosled, da se ne može postati slavan preko noći i opstati na duge staze. Svakoga može jedna kolekcija da proslavi, ali ukoliko tu nema kvaliteta i znanja, posle jedne kolekcije tu je kraj priče.
5. Kako ocenj ujete beogradsko modno trziše? Da li nam nedostaje svetskih brendova u ponudi?
Nakon dolaska u Beograd prvo sam dosta razgledala po radnjama, šta to ovde ima zanimljivo. Kulturološki smo ipak dosta različiti od zapada na mnogo načina. Shvatila sam da nedostaje više mesta na kojima žene mogu pristojno da se obuku,a da ne moraju mesecima da čuvaju novac da bi to kupile. Imamo radnje u kojima možemo dobro da se obučemo, ali pitanje je finansijske mogućnosti tržišta. Na zapadu imate toliko kvalitetnih basic brendova, dok ovde to i nije slučaj.
Neke žene zaista pretplaćuju garderobu koju ovde kupuju, dok druge pak kupuju konfekciju i na kraju sve izgledaju isto jer kupuju na istim mestima.
Inspirisana americkim kvalitetom, izradom i dizajnerima, odlučila sam da našim ženama omogućim da mogu da kupe sebi unikatne komade za pristojnu cenu.
Otvorila sam malu radnju na Dorćolu, gde specifično uvozim iz Njujorka garderobu pretežno američkih dizajnera. U radnji možete naći komadno garderobu koja je pravljena za američko trziste, i samim tim neuporedivog je kvaliteta pre svega u poreženju sa ostalom ponudom na tržištu. Moja ideja je da ne uvozim puno veličina, jer želim da kada nešto kupite u Chic Market-u znate da vrlo verovatno samo vi to imate u Srbiji. Postojimo evo već tri godine, i znamo da žene cene unikatnost i kvalitet. Ne moraju da šiju, a ponovo imaju haljinu nekog sjajnog dizajnera po korektnim cenama, i to jedine u gradu. Mogu da se opuste kada sledeći put krenu na neko slavlje ili na posao, da neko pored njih neće sedeti u istom outfitu.
6. Ko Vas inspiriše?
Dosta putujem pa inspiraciju nalazim bukvalno na ulici. Ranije su široke narodne mase pratile modne dizajnere i kupovale to što dizajneri osmisle, dok se sada definitivno situacija promenila.
Velike svetske modne kuće danas prate trendove sa ulica, a čini mi se da Azija vodi sa ozbiljno dobrim “street style” izgledima.
Umeju dobro da iskombinuju, ne plaše se da budu previše ekstravagantni, pa tako zaista dobijaju na pažnji i njihovi modni blogeri.
Nakon puta u Japan sam shvatila da postoji jedan čitav neotkriven svet tamo na istoku, koji je veoma zanimljiv u svakom polgedu.
Naravno da pratim svetske trendove, ali smatram da postoji dosta dizajnera koju su previše umetnici, a manje praktični u smislu da je njihove kreacije nemoguće nositi u svakodnevnom zivotu.
7. Vas omiljeni modni citat?
Uh, zaista ih ima dosta fenomenalnih u kojima se cesto pronalazim. Ali izdvojila bih na primer ovaj od Vivienne Westwood koji kaže:”Kupujte manje, izaberite dobro, neka vam traje.”
Naravno ovo je nešto čime se ja vodim koliko god mogu, što ne znači da ponekad kao i svaka žena ne bacim novac na neke glupsti koje mi posle prvog pranja završe u đubretu. Smatram da je to olako potrošen novac, ali znate onu izreku koja kaže da niko nije toliko bogat da bi kupovao jeftine stvari.
Razmislite o tome sledeći put kada krenete u kupovinu.
8. Koji stil lično preferiate?
Koliko god pratila trendove i probala neke nove siluete, uvek se vratim na klasične modele. Rekla bih da variram nesto izmedju sportske elegancije i casual street-a. Zaista zavisi od raspoloženja pre svega, a onda i do dana i prilike.
Ali zaista mogu sve da nosim i iznesem, jer i pored toga što se bavim modom, smatram da odeća ne čini baš uvek čoveka. Pre svega mislim da treba malo više da se vratimo na generalno negu tela, i zdravlje uma, jer ne postoji ta odeća koja isključivo definiše čoveka.
9. Kako izgleda Vaš proces stvaranja?
To zaista zavisi od trenutka i šta kreativno radim. Ako je akcenat na osobi koju stilizujem, onda gledam da istaknem sve njene čari, a da garderoba bude u službi toga. Dakle osoba me inspiriše i ona mi je prioritet. Ako je pak bitna kolekcija koju prezentujem, onda svakako inspiraciju nalazim u spajanju printova i same kolekcije a manje se fokusiram na modela.
Često se bavim i raznim stvarima koje nemaju veze sa modom, ali zaista volim svu vrstu dekora i kreativnosti. U srednjoj sam se školovala za enterijer i industrijski dizajn, pa često ubacim i nešto na tu temu u svoju svakodnevicu. U odrastanju sam imala tetku pored sebe koja je aranžer izloga, tako da je kreativnost kod nas u porodici bukvalno prisutna u svakom danu i u svakom trenutku.
10. Omiljene boje za kombinovanje?
Generalno volim printove. Nisam od onih ljudi koji žive crno beli svet i “nude” varijante tokom cele godine. Smatram da je umetnost oblačenja u kombinovanju boja i printova, jer svako može obući crno i izgledati dobro. Crna je “boja” koja svima dobro stoji, u kojoj se svi osećaju prijatno i kamuflirano. Koliko god da je primamljiva sa svim svojim čarima, trudim se da crnu boju nosim samo u komadima odeće, ali nikada u celom outfitu. Iako mi je zelena omiljena boja, često ćete me videti da nosim neke ne tako česte kombinacije, kao roze i narandžasto, ljubičasto i žuto što volim da kombinujem i svojim klijentima.
11. Asesorar bez koga se ne sme?
Uvek, ali uvek stavljam akcenat na obuću. Na to bih uvek dala novac i smatram da je kvalitetna i zanimljiva obuća 70% outfita.
Mozete biti obučeni u farmerke i belu majicu ali ako imate zanimljivu obuću uvek ćete biti primećeni.
Obuća je nešto u šta treba definitivno uložiti, i uvek bih rađe odabrala da imam 4 para luksuznih cipela nego pun orman nekakvog krša u svim bojama. Kako god da okrenete, ipak je potrošena neka suma novca i na tih nekoliko “jeftinih” pari koje vam traju po sezonu, jer posle toga svakako više ne čine nista dobro vašem izgledu, jer kvalitet sam po sebi govori.
Dobre cipele upotpunjuju svaki izgled i zaista se drugačije osećate kada hodate u Oskar de la Renti ili cipelama sa bulevara.
Ne samo da obogati vas izgled, već vam da i samopouzdanje i doda seksipila celom vasem biću. Upravo kao iz serije Sex i grad.
12. Šta je najvažnije za jednog stilistu koji želi da osoba koju oblači dođe do izražaja?
Prvenstveno mislim da kada pricamo o poslu modnog stiliste, moramo svoj lični pecat i ego staviti potpuno po strani. Kao sto rekoh postoji nekoliko razlicitih aspekata na koje dobar stilista treba pre svega da misli pre nego sto krene sa radom. Treba shvatiti šta je cilj datog projekta i od toga sve kreće. Mislim da dosta stilista kod nas u zadnje vreme misli da sto otkačenije obuče osobu da ce se to pre uočiti i da će se o tome pričati. Ne shvataju da nije posao stiliste samo da osoba ostane upamćena po nekoj čudnoj kombinaciji koju je obukla, i da se kaže ko ju je stilizovao. Poenta je da klijent pre svega bude primećen po drugim parametrima, kao na primer, eleganciji,
ženstvenosti/muškosti, da se stilski oseća dobro, jer se to uvek primeti. Akcenat je na klijentima, a ne na stilistima, ustvari tako bi barem trebalo da bude.
13. Šta mislite o aktuelnoj modi?
Mislim da u svakoj novoj sezoni možemo naći nesto dobro i nešto što apsolutno nije prijatno ni za gledanje, a kamoli za nošenje. Nisam uvek pristalica toga da se moda slepo prati nevezano kako nešto izgleda i da li je u trendu ili ne. Kupujem većinski komade koji imaju nekakav kroj, a koji nije definisan trenutnom modom u prevodu – volim vanvremensku formu.
Ciklusi mode se školski ponavljaju na pet godina pa samim tim predlažem da neke super komade koje kupite ili vec posedujete, ne bacate i ne poklanjate jer ćete ih vrlo verovatno ponovo nositi u budućnosti.
14. Američki ili evropski dizjaneri i moda?
Ovde vec ne bih mogla da se opredelim za jedan kontinent. Mislim da treba uzeti ono najbolje što vam odgovara sa svih strana sveta i od toga sklopiti jednu puzlu koja isključivo vama odgovara. Francuska moda je specifična na svoj način i zaista nije za upoređivanje sa američkom na primer. Što ne znači da američki dizajneri nisu fascinantni na svoj način. Amerikanci takođe imaju tako neverovatne dizajnere kao na primer Donnu Karan čiji su krojevi neprevaziđeni i mogu da pariraju svakom evropskom modelaru.
15. Kako doživljavate modu u Beogradu?
Malopre sam pomenula kako ljudi generalno olako shvataju dizajn, modu, enterijer. Smisle jednu kolekciju, naprave nekakav bum i posle toga ništa. Imamo dosta takvih primera dizajnera, pogotovu na našoj sceni. Svi žive od nekakve stare slave, a na kvalitet retko ko obraća pažnju. Bitno je ko je haljinu potpisao, a to što gradom šetaju sa krivim šavovima i oskenavljenom izradom to očigledno nema veze. Za mene je moda pre svega umetnost izrade, da kada nešto obučete da to na vama stoji kao da je za vas krojeno. Za to su zaduženi modelari, i krojači, zanati koji su u Srbiji nažalost većinski izumrli. Imamo nekoliko ozbiljnih dizajnera, koji drže do svog identiteta, imena i izrade, ali opet njima čini mi se manjka kreativnost na neki način. Jedno je ostati dosledan svom imidžu, a drugo je ponavljati modele iz godine u godinu samo u drugim materijalima. Takođe bih samo pomenula cene. Volim da ljudi cene svoj rad i trud i da to mogu da naplate. Ali posle toliko života u inostranstvu, shvatila sam da i najbolje dizajnere nekad možete kupiti po povoljnim cenama. Uvek bih rađe dala novac za savršenstvo kroja, zanimljive detalje i kvalitet izrade, nego podržala naše “dizajnere” koji ne znaju šta će sa sobom, pa su pootvarali modne ateljee u Kralja Petra i to naplaćuju u rangu najvećih svetskih modnih kuća. Naravno čast izuzecima.
16. Šta je idealan outfit za dan, šta za noć?
Jos jedna od stvari koju sam naučila u Njujorku je da ne postoji idealan outfit za noć i dan. Sve je do toga kako sebe stilizujete. Možete krenuti na posao u haljini sa sakoom i balerinama i uveče u istoj toj haljini otici na zurku. Kako? Upravo se radi o toj famoznoj obući.
Presvucete se u potpetice, popravite šminku i stilizujete malo kosu, stavite neki dobar karmin i spremni ste za noćni provod.
Naučila sam takođe da seksipil ne dolazi samo iz dekoltea i kratkih suknji, već ga dame pokazuju svojim hodom, stilom i elegantnošću.
Dakle uvek ohrabrujem svoje klijente da odecu nose na različite načine i da kombinuju te neke “večernje” haljine sa patikama i džemperima za fenomenalne i nezaboravne dnevne varijante.
17. U kom materijalu se Vi najbolje osećate?
Rekla bih da su to ipak mešavine materijala pre svega. Volim viskozu sa elastinom jer onda daje pokretljivost, mekoću i komfor.
Ali ponovo zavisi od prilike za koju se oblačim. Dosta nosim i svilu, iako ona uopste nije zahvalna za nošenje, zbog komfora, održavanja i kombinovanja, ali to su uglavom ti neki komadi koji uvek uzdignu i pojačaju moju odevnu kombinaciju.
Nisam samo pristalica prirodnih materijala, jer sintetičke mnogo lakše odrzavam. Danas su toliko napredovale tehnologije da nekada ne možete pod rukom da osetite razliku između nekih poliestera i svile. Ljudi generalno imaju averziju prema sintetikama, zaboravljajući da i one imaju svoje dobre i kvalitetne osobine kao sto su održavanje, zimi greju, a leti mogu da vas na primer hlade bolje nego bilo koja svila.
18. U kom smeru ide moda i šta možemo da očekujemo?
Na ovo pitanje bih odgovorila malo drugačije. Isto bi bilo da pitate nekog ekonomistu da li će uskoro biti svetske finansijke krize i kuda ide trenutna ekonomija. Svako bi vam odgovorio da je pitanje kompleksno i da zahteva dosta istrazivanja i pokriva dosta parametara.
Tako je i sa modom.
Iako sam spomenula da se moda vrti na pet godina, treba videti u kom se periodu trenutno nalazimo. Na predviđanje i trendove u modi utiče mnoštvo toga, a za početak uvek krećemo da gledamo svet globalno. Kakve su trenutne navike ljudi, kakva je ekonomija, na čemu je generalno fokus. Trenutna svetska pandemija je potpuno zasenila sve stvari koje nisu krucijalne za zivot, ukljucujuci modu, kulturu, luksuz. Toliko je modnih brendova propalo, toliko se radnji zatvorilo i svi sve vise prelaze na online kupovinu, jer je naravno tako većini zgodnije. Tek se od skoro sve vraća u neku normalu, ali daleko smo i dalje od fokusa na modu. Žene većinski kupuju neke sitnice, jer i dalje ne mogu da se opredele za trošenje novca na luksuz zbog nestabilne svetske ekonomije. Mislim da će ovo potrajati nažalost još neko vreme.