Za dobar odmor je potrebno malo: dobra knjiga, flašica osveženja i krema sa zaštitnim faktorom (čitaj: debeo hlad). Ova slika u glavi mi visi o dve ručke eko-cegera sa dobrom ilustracijom, u kojoj sam pronašla svoje poslednje nadahnuće. Eh, da: s nadahnućem na licu cegera i sa kreativnim pričama, među koricama. Zvuči dovoljno dobro za jul, jul na bilo kojoj tački kugle zemaljske.
Evo je lista tih kreativnih priča, koje obitavaju međ’ koricama i koje (ili bar jedna sa liste) ti mogu biti potpora u kreativnom načinu razmišljanja.
KRATKI ČUDESNI ŽIVOT OSKARA VAOA
Džuno Dijaz
Igrajući se jezikom, slengom i referencama na pop kulturu, ali i stereotipima o geekovima i latino muškarcima, Džuno Dijaz maestralno prikazuje dominikansko-američko iskustvo, a ujedno i preispituje maskulinitet i ukazuje na opasnosti jednoglasja. Istovremeno urnebesno smešan i potresan, Dijazov roman je dirljiva priča o Oskaru, gojaznom štreberu iz geta, o nepokornim ženama iz njegove porodice i o burnoj dominikanskoj istoriji.
Istovremeno urnebesno smešan i potresan, roman Kratki čudesni život Oskara Vaoa dirljiva je priča o izgubljenom identitetu, bremenu porodičnog nasleđa, američkom snu i istrajnosti u potrazi za ljubavlju, čak i kada nam je srce slomljeno.
VIA PULA
Dragan Velikić
Dvostruki dobitnik Ninove nagrade
Nagrada Miloš Crnjanski
„Roman počinje suvoparnim navođenjem podataka iz lične karte glavnog junaka, neuropsihijatra Bruna Gašparinija, da bi odmah eksplodirao u vatromet pripovesti, likova, događaja iz najrazličitijih vremena, koji se istovremeno prepliću – poništavajući svaku hronologiju – u kamenu, u uzvišenim i oronulim palatama, u rimskim ruševinama i austrougarskim vilama, ali pre svega u glavi glavnog junaka. Ispovesti pacijenata – u staroj Palati Orlando pretvorenoj u azil za duševne bolesnike – na kraju toliko šire doktorovu psihu, dovode do toga da gubi smisao za prostorno-vremenske odnose.“
NA KAFI SA MAČKOM
Ana Šoliom
Pred svoj četrdeseti rođendan, Nagore oseća kako je čitav njen život potpuni fijasko. Raskinula je dugogodišnju vezu, ostavila posao u Londonu i vratila se u Barselonu, odakle će sve morati da započne od nule. Jedini posao koji je uspela da pronađe jeste posao konobarice u Neko kafeu. Tamo žive mačke koje čekaju da ih neko od gostiju usvoji i udomi. Sudbina očito počinje da se poigrava sa njom.
Nagore ima veliku fobiju od mačaka, a sada je konačno prinuđena na to da se suoči sa svojim strahom. Sedam mačaka postaju sedam mudrih životnih učitelja za Nagore, koji je uče kako da prihvati sebe, da oslobodi svoj duh i pronađe put ka pravoj sreći. Ovo je jedna na nesvakidašnji način napisana priča o tome kako jedna mačka može da preokrene čak dve ljudske sudbine naglavačke. Posle ove knjige postaće jasno da je radoznalost ta koja je mačku spasila…
ČOKOLADA
Džoana Haris
Svetski bestseler sazdan od uživanja, ćudljivosti i mnogo, mnogo čokolade.
Lanskenet je francuski gradić u kojem se ništa bitno nije dogodilo čitav vek. Na opšte iznenađenje meštana, stiže lepa i neobična Vijan Roše i prekoputa crkve otvara čokolateriju. U vreme velikog uskršnjeg posta njene poslastice predstavljaju pravo iskušenje za žitelje, pogotovo što uz slasne bombone i neobične čokolade Vijan poklanja još nešto – pronicljiv uvid u svačiju muku i dobronameran savet. Sve to se uopšte ne dopada svešteniku Renou. A onda Vijan organizuje festival čokolade baš na Uskrs. Reno kipti od besa. Ona je veštica, bogohulna paganka. Zaklinje se da će je zauvek oterati iz grada.
Uskoro će se grad podeliti na verne pobornike hladne rigidnosti crkve i one koji uživaju u novootkrivenim radostima života.
„Vijan privlači nepodobne i neprilagođene. Čokolada joj je puna dobrote i utehe. Od njene radnje vodi put ka boljem životu. Čokolada je roman pun vedrine i nade.“
– Guardian
ŠENŽEN
Gi Delil
Ovo je prvi putopis Gija Delila, zasnovan na njegovom putovanju u kineski grad Šenžen gde je 1997. godine nadgledao završnu produkciju dečje crtane serije. Delil je proveo tri meseca u Кini, kao stranac koji ne govori jezik i teško se uklapa u jedan sasvim novi svet. Кao i inače, Delil ne pokušava da ispriča epsku pripovest. On naprosto nudi sliku svakodnevice osobe koja živi u drugom, nepoznatom okruženju. Delil poseduje talenat da primeti banalno i svakodnevno i da to pretoči u humor. Hotelski portir ga svaki put dočekuje s nasumičnim engleskim frazama. Ipak, Delil se bavi i krupnijim temama, kao što je sloboda u kojoj stanovnici Šenžena uživaju, ili koja im nedostaje. Svi ti uvidi promiču gotovo neprimetno i predstavljaju delove jedne apsolutno autentične priče.
Tekst : N. V.
Tekst uredila: N.V.
Naslobna fotografija: Arhiva Aha Magazina