Da najbolje uspevaju one „spontane stvari“ koje su „unapred dobro pripremljene“, da se i šarm trenira velikim radom i posvećenošću, ali i da na dnu svake šale i komedije leži otrežnjujuća istina o našim naravima i duboka ranjivost, pokazala nam je Anđelka Prpić — jedno od naših najvoljenijih TV lica. Prefinjena i vitka, nalik na francuske filmske zvezde, poseduje i stil i stav, prirodnost koju tako dobro nosi da imate utisak da je sa njom sve jednostavno, lako i lepo. Sve to je doprinelo tome da sa publikom „bude na ti“ pa ne čudi da je sa svojom monodramom „Šta me snađe“, koju igra sa mnogo radosti i zaigranosti, obišla brojne scene u zemlji i inostranstvu. U 2020. godini gledaćemo je u psihološkom trileru „Jedini izlaz“, koji predstavlja iskorak u dosadašnjoj karijeri, čime je pokazala spremnost da rizikuje, ne dozvoljavajući da je popularnost i trenutni uspesi smeste u samo jedan žanr.
Koje su Vas uloge, po kojima ste postali poznati, najviše promenile i zašto?
Uloga u seriji „Žene sa Dedinja“ me je približila profesiji, esnafu i učinila da se još više zaljubim u sedmu umetnost. Na tom projektu sam upoznala i svoju najbolju prijateljicu, Maju Noveljić Romčević. Uloga u seriji „Andrija i Anđelka“ mi je pružila mogućnost da radim na sebi, da uđem u ozbiljan glumački trening, što se danas zaista retko dešava, da kreiram sve sa partnerom koji vam se dogodi jednom u životu, i to ako imate sreće. A promenu doživljavam od prvog dana Akademije dramskih umetnosti pa do danas. Taman kada pomislim da sam nešto shvatila o suštini ili o samoj sebi, dogodi se novi izazov, novi stepenik i to me zapravo najviše inspiriše. Samo neka potraje.
Da li se komičar rađa ili postaje?
Mislim da je to kao sa crtanjem ili pevanjem… Možete savladati tehnike, ovladati zanatom, ali da budete prvoklasni — to se rađa!
Da li verujete u trenutak, srećni momenat, sudbinu ili mislite da je sve pitanje talenta i volje?
Svakako je idealna kombinacija svega toga! Ali, ako bih po sebi merila, 20% sreća, 30% talenat, a ostalo sve stavljam na volju i posvećenost!
Imamo mnogo sjajnih mladih glumaca i glumica, izuzetno talentovanih, ali su retki komičari među njima — posebno mlade žene, glumice, kao da im je teško da svoj izgled, sve ono što je pojavno, stave u drugi plan, svesno ponište, prihvate šalu i na sopstveni račun. Zašto mislite da je to tako? Vi ste drugačiji. Uspeli ste u tome, a da istovremeno ostanete neodoljivo šarmantni.
Ah… Hvala vam. Iako naravno jako prija da to čujem, nisam sigurna da bi se svi složili sa vama. Znam i za komentare da sam „preterana“, „sirova“, „iritantna“… Ipak je sve u oku posmatrača. Ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim je da sam dobar radnik, posvećen i predan, lak za saradnju. A cilj mi je uvek, nevezano od žanra, da taj lik bude živ, da ga lako prepoznate u vašem komšiluku, da ga srećete u prodavnici, kozmetičkom salonu, na roditeljskom sastanku, u kafani… I da bih to postigla, nije mi važno da li ću biti lepa, zgodna ili atraktivna.
Idući iz predstave u predstavu i iz uloge u ulogu, stekli ste bogato iskustvo, ali i neobičnu direktnu komunikaciju sa publikom. Otkrijte nam koje su to veštine da ste tako lako sa publikom na ti.
Konkretno u monodrami koju igram, sada već dve pune godine i beskrajno uživam u svakom izvođenju, jedini partner mi je publika. Bez njihovog učestvovanja (energetski, reakcijama, glasnim smehom), ta predstava ne bi imala smisla i meni bi bilo jako teško da je igram. Pa, kako ja želim njih tu prisutne i telom i duhom, tako žele i oni mene! Potpunu! I ja im se dajem! Vrlo je jednostavno, dajte im svoju autentičnost, a ne neku imaginarnu ideju o sebi.
Da li nešto radite lako bez zamora, da Vas to zabavlja, opušta i šta?
Putujem! Beskrajno dugo čavrljam sa prijateljicama! Šopingujem! Odlazim u bioskop i pozorište!
Vaš modni stil je?
Svekar mi je nedavno rekao da sam ja „najteža osoba za odabir poklona“ jer često menjam stilove. To kod mene najviše zavisi od raspoloženja tog momenta. Mada, kako sazrevam, sve više uživam u svedenim kombinacijama… Ranije sam bila poznata po koloritu, a sada radije biram belu, kamel, crnu… Čizme, torbe, sunčane naočare — moji su fetiši kojima se i ne trudim da odolim!
Umete li da kažete „žao mi je“, „oprosti“, „volim te“ i kome?
Moj muž tvrdi da ne umem dovoljno često i da nema tvrdoglavije osobe od mene. Sinu umem i da se izvinim i izjavim ljubav bez izuzetka!
Da niste glumica, bili biste…? I zašto?
Ranije sam verovala da bih bila učiteljica, a danas mi se čini advokat. Ono što je izvesnije, posao producenta me privlači sve više… Pa ko zna… Što bi Englezi rekli: „Stay tuned.“
Ceo razgovor sa Anđelkom možete pročitati u štampanom izdanju.