U sredini gde se baštinio ljudski odnos i plemenitost prenosa znanja u vreme sveopšte krize vrednosti koja je koincidirala s ekonomskom krizom, krajem prošlog veka pomalo se izgubio odnos mentorstva u Srbiji zbog surove borbe za egzistenciju i finansijsku podršku za rad autora i umetnika. Višnja Kisić je jdan od osnivača projekta Kreativno mentorstvo (www.kreativnomentorstvo.com), prvog mentorskog programa u Srbiji koji se bavi ličnim i profesionalnim razvojem budućih lidera u oblasti kulture.
Višnja Krstić je istoričarka umetnosti, master kulturne politike i menadžmenta i doktor nauka iz oblasti muzeologije i upravljanja kulturnim nasleđem. Generalni je sekretar Evropa Nostre za Srbiju, najveće evropske mreže civilnog društva u oblasti nasleđa, i pokretač je i menadžerka brojnih projekta vezanih za korišćenje, interpretaciju i komunikaciju nasleđa.
Zašto je važno kreativno mentorstvo?
Kreativno mentorstvo je konkretan i jedinstven način dugoročnog ulaganja u sektor kulture u Srbiji, ulaganjem u razvoj pojedinaca koji deluju u ovoj oblasti. Pored toga, program afirmiše mentorstvo kao metod neformalnog doživotnog učenja i podstiče otvorenost, poverenje i nesebično deljenje iskustava, znanja, perspektiva i razmišljanja. Kreativno mentorstvo stvara okruženje u kojima deljenjem – ideje rastu, preoblikuju se i potpomažu.
Posebno mi je važno to što program spaja ljude različitih generacija, profesija, pa i kultura, koji se inače ne bih sreli u okviru svojih svakodnevnih krugova. Kreativno mentorstvo konkretnim poznanstvima ruši predrasude, pruža prozor u neke nove svetove i time gradi male ali jake društvene mostove koji služe kao međusobni podsticaj i inspiracija.
Šta je posebno važno u mentorskim odnosima?
Mentorski odnos je odnos poverenja, podrške i učenja koji zahteva iskrenost, otvorenost i radoznalost. Poverenje je polazna pretpostavka u mentorskom odnosu koja vam omogućava da otvoreno iznosite svoje izazove, kao i da dobijete iskreni feedback od mentora.
Kakva je struktura programa?
Ove godine program traje od juna 2016. do maja 2017. godine, a prva zajednička aktivnost za 25 odabranih mentorskih parova jeste intenzivni dvodnevni trening o mentorstvu koji će biti održan 4. i 5. juna 2016. Pored mentorskog odnosa koji je okosnica programa, svakog meseca tokom godinu dana organizujemo treninge i radionice vezane za konkretne veštine, kao i debate i predavanja o temama kulture i umetnosti. Neke od radionica tiču se razumevanja kulture kao polja delovanja i mapiranja svog mesta u njemu, formulisanja i komunikacije projektnih ideja, dobih primera iz prakse fandrejzinga, agresivnoj komunikaciji u radu i timovima. Na kraju programa radimo detaljnu evaluaciju kako bismo shvatii šta su bili benefiti programa za svakog učesnika i čuli savete za unapređenje.
Kako vi doživljavate situaciju u kreativnim industrijama u Srbiji danas i da li se od kreativnog posla može živeti?
To je zanimljivo pitanje, pre svega zato što ne bih nužno kreativno posao tumačila samo u užem smislu kreativnih industrija, koje jesu u poslednjih deset godina munjevito ušle na političku i javnu scenu, ali mislim da postoje i prednosti i rizici velikog fokusa na ovaj sektor i velikih očekivanja od njega. Prednost je ta što je preko diskursa o kreativnim industrijama prepoznato da kultura i umetničko stvaralaštvo mogu da zaposle, generišu profit, doprinesu BDP, konkurentnosti i imidžu određenih država i gradova i slično.
Veliki rizik je to što u talasu obožavanja ideje kreativnih industrija sektor kulture postaje sveden samo na ono što se uklapa u neoliberalnu logiku kreativnih industrija – na merljive, profitne, direktno korisne oblike stvaralaštva. Kreativne industrije treba podsticati i promovisati ideju da se može živeti od kreativnosti, ali istovremeno ostavljati mesta kulturi koja stvara iskustva koja nisu tržišno samoodrživa.
Pročitajte ceo intervju u štampanom izdanju Aha magazina.