Profesor dr Dragan Simeunović je stvaralac čiji studentski alumni broji preko 20.000, a publika koja je čitala njegove knjige, gledala predstave i televizijske emisije u savremeno doba skoro je nemerljiva. Primer je smislenog života u kome svaka etapa ima svoje darove budući da nije pitanje brzine, već uvida iz sebe k svetu, jer se intelektualno poštenje pruža večno. Bogatstvo njegovog uspeha svedoči da je duša najveći učitelj.
Kako vas je Tibet promenio?
Boravak na Tibetu donosi neverovatno ojačanje duhovnosti, zatim ono što je vrlo bitno svakom čoveku na planeti, a to je razumevanje smisla života, ali i smrti. To su dve stvari koje mi, živeći u Evropi i drugim razvijenijim sredinama, izbegavamo da shvatimo, jer nam se zapravo čini da je život pomalo ili malo više besmislen, kako kome, a da je smrt nešto strašno. Tek na Tibetu, među monasima, čovek shvati da su život i smrt jedna celina, da je život lep onoliko koliko ga vi učinite lepim, da ste dobri onoliko koliko vi hoćete da budete dobri i da ste zapravo najjače biće bez ikakvog straha ukoliko vi to želite, i da je sve lako postići, iz prostog razloga što budizam nije religija u našem smislu reči, već je daleko više filozofija života.
Tema poliandrije na Tibetu posebno je intrigantna…
I danas u nekim delovima Tibeta, pre svega na zapadu Tibeta, jedna žena ima pravo na više muškaraca, ali ne muževa u pravom smislu reči, već na neku vrstu polumuževa. Pritom, oni moraju biti braća. Nije moguće ono što se često piše u knjigama o Tibetu da ti polumuževi neke žene budu iz različitih porodica. Razlozi poliandrije su pre svega ekonomske prirode. Kada dospe u godine za brak, najstariji sin u porodici odseli se od oca i oženi, a deo mlađe braće pređe u njegovu kuću. Porodica je ekonomski daleko moćnija ako nekoliko muškaraca iz nje privređuje umesto jednog. Zato mlađa braća svojim radom van kuće jačaju ekonomsku poziciju brata kod koga su prešli da žive. Obično najstariji brat stalno živi sa suprugom od proleća do kasne jeseni, u vreme dok mlađa braća žive van kuće radeći kao nadničari. Kad prođe sezona poslova, oni se vraćaju da prezime. Tada se najstariji brat povlači u posebnu sobu i prepušta ženu ostaloj braći i njihovim željama i potrebama. Pritom je i žena zadovoljna jer se svi polumuževi trude da je obaspu poklonima i pažnjom kako bi je imali što više za sebe. Struktura porodice je patrijarhalna. Braća koja su vredno radila tokom sezone odričući se svega donose najstarijem bratu novac koji su zaradili i koji će omogućiti porodici da ojača i da napravi kuću za sledećeg brata po starešinstvu u kojoj će on zasnovati porodicu po istom principu. Ukoliko pak želi da ostane u zadruzi i da se ne ženi i ne gradi svoju kuću, svaki brat ima pravo na to i na sve u kući uključujući i ženu najstarijeg brata, samo ne može biti onaj koji odlučuje, odnosno domaćin.
Tekst: Ivana Kojadinović Foto: Prof. dr Dragan Simeunović
*Ceo intervju o Tibetu sa prof. dr Draganom Simeunovićem pročitajte u štampanom izdanju Aha magazina – treći broj.