Gde prestaje granica između stiha i ljubavi, tu srce “ubrzano tuče”. Život kao pesma, u ritmu balade uvek je primanje i davanje. A kada dečački snovi u velikom gradu postanu stvarnost i kada želje naprave svoju uspešnu listu, onda si glavni junak u nečemu fenomenalnom – u ljubavi koja nikada nije naša “usputna stanica”…
Početak. Prve note, prvi nastup?
Maštao sam samo kako da kanaliziram ljudima svoje osećaje i emocije, a da ih pritom i zabavim. Onda je dosla faza u kojoj sam shvatio da želim da snimam pesme. I tako sam počeo. Ni u jednom trenutku nisam razmišljao koliko ću u tome uspeti i šta će bilo ko misliti o meni. Samo sam želeo snimati i snimati, pevati i pevati. Svaka pesma nastajala je kao molitva i publika se samo množila i množila, uz dobre svirke na terenu.
Za album “Ako to se zove ljubav” dobili ste Zlatnu ploču i sigurno još jedan veliki talas obožavaoca. A šta je za vas ljubav, a da to pesmom niste rekli?
Ljubav je nepresušna tema i jako je jednostavna. Primanje i davanje. Ljubav sigurno nije naša usputna stanica. Ljubav je temelj svakog normalnog društva u mom idealnom poimanju života.
Kada se spuste zavese i čuje samo tišina, koji osećaji vas obgrle?
Samoća. Vraćanje na zemlju. Izlazak iz iClouda . Zagrlim svoju suprugu i slatko utonem u san…
Zablude u životu, zablude u ljubavi?
Zabluda je na primer kada misliš da imas puno prijatelja, a u ljubavi ne bi smelo biti zabluda i svaka nejasnoća bi trebalo imati prave odgovore.
U kom ritmu kuca vaše srce kada ste zaljubljeni? Brzo ili poput balade?
Ako sam zaljubljen a zajedno smo negde u Istri onda srce ubrzano tuče, a inače sam više za ritam balada.
Šta vas ne pitaju često a želeli biste da kažete?
Kako si?
Srećan sam. Hvala na pitanju.
Tekst: Sanja Kričković Foto: Matea Smolčić (Storybook)
*Ceo intervju sa Tonijem Cetinskim pročitajte u štampanom izdanju Aha magazina – šesti broj.