Kompanija ”Simpo” već pola veka predstavlja jedan od najcenjenijih i najvećih, prepoznatljivih domaćih brendova u domenu proizvodnje nameštaja. ”Simpo” koji je trenutno u fazi negovanja starog, tradicionalnog imidža, ali i uvođenja novih trendova, vodeći je regionalni trgovac nameštajem i pratećom opremom i maloprodajnom mrežom koju čini skoro pedeset robnih kuća i prodajnih salona u četiri države. Novi objekat ove kompanije otvoren je kod Zmajeve pumpe u inovativnom tržnom centru Zmaj čijem je otvaranju prisustvovao i državni sekretar Dragan Stevanović.
Šta za vas znači ovaj objekat, s obzirom na nekadašnji stari objekat pored železničke stanice koji je zatvoren, šta ovaj novi objekat za vas znači i zašto ste se baš opredelili za ovu lokaciju?
Govoriću sa aspekta države koja je većinski vlasnik kompanije ”Simpo” i sa aspekta nekoga ko se potrudio da učini sve kako bi ova kompanija posle godinu i po dana ponovo počela da sija starim sjajem. Verujem da ćete se složiti da ovo što ste videli zaista zaslužuje svako poštovanje. Kompanija ”Simpo” je imala svoj prodajni salon u centru Beograda, u Savskoj ulici. Kao što znate, zbog projekta Beograd na vodi taj deo grada je bio predmet eksproprijacije i objekat je u tom kontekstu predat gradu Beogradu odnosno prodat, otkupljen i Simpo se odlučio da svoj novi prodajni objekat smesti upravo ovde gde su svi najveći proizvođači. Ono što mi je jako drago jeste što su prve komšije Emmezeta. Puno mi je srce što ”Simpo” konačno može da bude pandam, može da ponudi ono što i Emmezeta. Podsetiću vas: samo pre godinu i po, dve dana, bilo je jako malo ljudi koji su verovali da ćemo za tako kratak vremenski period uspeti da konsolidujemo kompaniju, da uradimo određena finansijska i organizaciona restrukturiranja, da postavimo rad i funkcionisanje kompanije na nekim drugim principima i da sve to stvori prilike i uslove da ”Simpo” ima snagu da napravi jedan ovakav salon. Naravno, sve to dešavalo se u duhu vladine politike, da se država poprilično pozabavi jugom Srbije, između ostalog bavili su se i kompanijom ”Simpo” i evo – danas smo tu gde jesmo. Meni je srce puno, jer sam bio jedan mali deo celog tog aparata, koji je, čini mi se, uspeo da dočeka da rad koji je utrošen zaista bude i nagrađen.
Koji su planovi države kada je reč o izvozu i onom što se puno pominjalo, to su partnerstva, mogućnosti za saradnju sa nekim od velikih partnera u ovom domenu… Koliko razmišljate o ”Simpu” kao izvoznom brendu?
Simpo ne bi bio to što jeste da nije i izvozni brend. Danas kad izanalizirate poslovanje i brojke koje pokazuju i ilustruju poslovanje kompanije Simpo, vidite da je dobar deo rezultata obezbeđen upravo kroz izvoz. Naravno, moramo da budemo i realni. Simpo je prošao u prošlom periodu kroz jednu tešku fazu oporavka i činjenica jeste da je u jednom vremenskom periodu bio izopšten sa tržišta. Mi danas praveći dobre rezultate ustvari suštinski najveći efekat postižemo kroz vraćanje upravo na tržišta gde je bio dominantan i gde je bio prepoznatljiv i ono što je jako bitno jeste da pokušavamo da investitore sa svih strana sveta zainteresujemo za kompaniju Simpo, da je prepoznaju kao brend, da prepoznaju u šta vredi ulagati i nešto što će njima svakako doneti profit, a republiku Srbiju, našu državu, predstaviti u celom svetu, gde god se prodaje nameštaj, na najbolji mogući način. Postoji još dosta obaveza, dosta posla, kada govorimo o sređivanju kompanije, još nismo sve završili, ali definitivno postoji jasan cilj i opredeljenje. Mi zaista verujemo da ćemo u pristojnom vremenskom periodu uspeti da s jedne strane i kao država i kao vlasnik učinimo sve da kompanija pravi još bolje rezultate, da radnici koji tamo rade primaju veće plate i da naravno Simpo bude opet ono što je bio nekada u nekoj bivšoj Jugoslaviji, da zaista možemo sa ponosom i zadovoljstvom da se pohvalimo i ponudimo na tržištu ono što se tamo proizvodi.
Pričali ste i o restruktuiranju unutar samog poslovnog sistema, šta to konkretno znači? Koji su to koraci koje planirate da preduzmete kao bi možda modernizovali jedan sistem koji već godinama posluje na jedan način?
Mislim da smo prve i najteže korake već napravili i to pre svega podrazumeva raščišćavanje sa prethodnim ekonomskim konceptom kojim se rukovodila kompanija Simpo. Danas je to nešto sasvim drugo. Radi se za poznatog kupca, za poznato tržište i danas kad uđete u proizvodne hale Simpa sve što vidite da je u mašinama ili ispred mašina, sve je unapred tri meseca prodato i zna se ko će da ga kupi. Ono što je najvažnije, sve je unapred plaćeno. To je nešto što današnja ekonomija prepoznaje kao održiv koncept poslovanja i to je jedino moguće naročito za industriju nameštaja. Ono što je tu suštinski problem je to što je Simpo postavljen kao holding kompanija koja je u svom satvavu imala zavisna preduzeća koja se nisu bavira core biznisom koji je nameštaj. Tu imate farme, proizvodnju rakija, čokolade, itd. Ono na čemu se danas radi je da se sve ono što nije core biznis ponudi na tržište, da se pripremi privatizacija i da se taj deo pre svega skine kao balast sa core biznisa, sa matice i da ono što jeste proizvodnja nameštaja može da radi nesmetano, ne finansirajući i ne izdržavajući druge delove kompanije koji su besmisleni ili neodrživi. Tu mislim da smo učinili nekoliko dobrih stvari i već u narednih par meseci, dva ili tri zavisna preduzeća će već biti ponuđena i ući će se u ugovore sa privatnim investitorima koji će da rade. Tu pre svega mislim na Kondiu u Bujanovcu, na proizvodnju krevetića u opštini Trgovište i ono što je jako bitno, to je važno za te dve opštine na jugu Srbije, koje su nerazvijeno područje, imaće pogone koji sada stoje a koji će u narednom periodu početi da rade. To će indirekto da relaksira rad kompanije u matici, u proizvodnji nameštaja i sredstva kojima su se te nefunkcionalne celine održavale i finansirale biće usredsređena na proizvodnju nameštaja. Poslovanje kada je u pitanju proizvodnja nameštaja biće mnogo lakše i kvalitetnije. Ima dosta posla, dosta truda će morati da se uloži, dosta podrške od strane države će biti neophodno, ali danas u Simpu znamo zašto to radimo i sve što smo uradili i što radimo konačno se i večeras ogleda i u ovom salonu i meni je zaista srce puno, ponosan sam ponavljam još jednom i zaista verujem da će cela Srbija da bude ponosna na svoj stari – novi Simpo.
Fotograf: Nikola Ilić