Vođene znatiželjom, tragajući za dobrom pričom Jelena Mitrović i Sonja Bajić su u starim
knjigama i crno belim fotografijama, pronašle inspiraciju za veoma interesantan
projekat. One na svom blogu “Kakva ženska” svake nedelje kratkom pričom i pastelnom ilustracijom, spašavaju od zaborava žene koje su ostavile trag u našoj istoriji, a o kojima
nismo učili u školi. Otkrile su nam kako su došle na ideju, koja nit povezuje sve žene, gde
pronalaze građu za pisanje i crtanje, i kakvi su im budući planovi.
Kako su dve mlade ženske, jedna sociološkinja, a druga arhitekta i ilustratorka, došle na ideju da se okrenu prošlosti i spasu od zaborava 52 žene. Za čim ste tragale?
Sonja & Jelena: Ljudski um uvek traga za dobrom pričom! To je način da sami sebi objasnimo štošta. Kakva ženska je projekat koji se desio spojem nekoliko stvari – kako to obično biva. Znatiželja je presudila i gurnula nas da sve te price koje postoje u starim buđelarima i divnim knjigama prepričamo – jer to je ono što mi radimo – mi pojašnjavamo zašto žene kod nas danas imaju prava koja imaju, ko im je to omogućio i za šta treba dalje da se bore. Kad kažem pojašnjavamo – pojašnjavamo sebi, a nadamo se i drugima!
Kažete da ste na početku mislile da ćete teško pronaći žene za svaku nedelju u godini, a onda ste shvatile da je naša prošlost puna divnih hrabrih žena. Koji je kriterijum bio pri odabiru? Postoji li neka nit koja ih sve povezuje?
Sonja: Briga je više bila da li je naša prošlost ostavila dostupnom material da se pokrije cela godina priča o ženama! Ja svaki put kad pogledam oko sebe, vidim fenomenalne žene – borkinje, pokretačice i inspiraciju. Ali često to ne zabeležim. Sva sreća bilo je ljudi koji su dokumentovali (pa i žene same) priče o ovim heroinama i većinu materijala smo našle.
Sa izuzetkom nekoliko fotografija. Nit je herojska. Ne želim da zvučim epski, ali za mnoge jednakosti koje mi danas kao žene imamo – zaslužne su baš ove „kakve ženske” o kojima pišemo. Većina njih nam poručuje da su borba i obrazovanje neprestani i neophodni!
Jelena: Nit koja ih sve povezuje su ujedno i kriterijumi po kojima smo ih birale, a to su progresivnost – bivanje ispred svog vremena, hrabrost, upornost I revolucionarna crta koju je, slobodno mogu da kažem, svaka od žena sa bloga imala u sebi. Tu pre svega mislim na želju koju su one imale da menjaju svoje društvo, svoj grad, svoje profesije i tako dalje. Ono što je I nas same iznenadilo je koliko je taj broj (žena o kojima možemo da pišemo) veći od onog koji nam je ulazio u okvire projekta. Ali to je sve posledica toga što se tim ženama ne daje prostor koji zaslužuju, ili im se daje vrlo retko i ograničeno.
Imate li favorite, da li vas je neki podatak iz njihovih biogafija posebno iznenadio?
Sonja & Jelena: Sramotnom promenom paradigmi u našem društvu – partizanke su stavljene na margine. Bez obzira na tezu koju branimo ne smemo zabo- 28 / inspiracija raviti da su te žene prvo uzimale oružje jer su morale da brane svoje porodice, a potom knjige jer su morale da grade društvo. Taj period u našoj ženskoj istoriji je bio period intenzivne emancipacije i o njemu se uvek mora pričati.
Pored njih naše omiljene žene ovog projekta su Savka Subotić – koja je verovala u male zanate i žensku radinost I učila žene kako da svoje zanate primene u ekonomske svrhe i tako se osnaže i Draga Dejanović – koja je podvlačila moć obrazovanja i koja je imala mrežu žena širom sveta sa kojom je razvijala teoriju i praksu ženskih prava. Bez društvenih platormi, paf!
Tekst: Jelena Ranković
Foto: privatna arhiva/ilustracija: kakvazenska.com
Drugi deo intervjua možete pročitati u štampanom izdanju Aha magazina za kreativniji život.