Andreas Beikos: Bankar Evrope u našem komšiluku

 Andreas Beikos                                                                                                                                                                           

Andreas Beikos je kosmopolita, rođenu Tunisu, školovan u Americi i Francuskoj,uz duboko poštovanje prema grčkim korenima i tradiciji. Radio je u bankama i finansijskim institucijama od Latinske Amerike do Azije, a u Beogradu je pre skoro pet godina uspostavio rad regionalne kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke(EIB), koja je od 2001. godine na tržište Srbije odobrila četiri i po milijarde evra kredita Srbiji. Tim sredstvima finansiraju se auto-putevi, zaobilaznice , železnice, nove škole, bolnice, naučne institucije, kao i mala i srednja preduzeća, a u planu je i širenje aktivnosti na oblast obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.

U 2016. godini očekuje rast od dva do tri odsto. Za oporavak ekonomije u razvoju bio bi potreban rast od šest do sedam odsto. EIB je banka Evropske unije, njena produžena ruka koja podržava evropski put Srbije.

    Velikodušnost Beograda ogleda se u dobrodošlici novim ljudima koji su od vajkada dolazili iz daleka. Strancima se daruje familijarnost pa su postali komšije i prijatelji i duhovni bedemi grada. Andreas Beikos s porodicom već skoro pola decenije živi u Beogradu.

Uspostavili ste kancelariju EIB kao uporište podrškena evropskom putu Srbije, kojim se  dostignućima posebno ponosite?

Upravo tako, uloga Evropske investicione banke je u podršci Srbiji na putu u EU, investirali smo znatna sredstva u infrastrukturu. Finansiramo izgradnju puteva i obilaznica, time rehabilitujemo saobraćajnu mrežu, gradimo i renoviramo škole, bolnice, opštinsku infrastrukturu, zgrade od kulturne važnosti, takođe podržavamo naučnu zajednicu, kao i mala i srednja preduzeća. Uticaj EIB na ekonomiju Srbije je dugoročan i vidljiv. Rekonstrukcija fabrike vozila u Kragujevcu koja sada proizvodi FIAT 500 L jeste uspeh jer je to uspeh brenda „Made in Serbia” (napravljeno u Srbiji).

Verujete li da Srbija može postati investiciona destinacija?

Uveren sam da Srbija ima svetlu budućnost, jer je posvećena restrukturiranju ekonomije, finansija i javne administracije. Strateški je opredeljena ka Evropskoj uniji i ostvarila je progres u tom procesu. Dosta je urađeno, ipak, naredne dve-tri godine su presudne. Predviđam da će uz pozitivan nastavak pregovora i napredak ka EU i interes investitora rasti. Već vide Srbiju kao moguće mesto uspostavljanja ili relokacije poslovanja.

Srbija je fascinantna i potrebno je vreme da bi se stekao uvid i razumeo proces koji je u amanet ostavilo raskršće civilizacija.
Srbija je fascinantna i potrebno je vreme da bi se stekao uvid i razumeo proces koji je u amanet ostavilo raskršće civilizacija.

U kojim projektima vidite najveći potencijal za Srbiju?

Najveći potencijal za Srbiju je u razvoju kompetitivne prednosti u agrikulturi i industriji koja je u vezi sa agrikulturom. To bi, zapravo, trebao da bude prioritet zemlje. Na taj način najbolje bi uposlila ljudske i prirodne resurse koje ima. Srbija je trasirala svoje mesto na mapi informacionih tehnologija, ima šansu da postane inkubator visoke tehnologije.
Vidim da neke kompanije uspešno posluju i siguran sam da će se trend nastaviti. Pored toga, osnovna infrastruktura zaista potražuje najveće ulaganje, poput škola, bolnica, transporta. Ta ulaganja su ključna kako bi se privukle direktne investicije i time pružila svetlija budućnost građanima.

*Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju Aha magazina – treći broj.

 

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

PRATITE NAS NA