Koja vrsta psihoterapije vama odgovara?

Psihoterapija na našim prostorima je, nažalost, do skoro imala status “tabu” teme, a u manjoj meri ga ima i dalje. Oni koji posećuju psihoterapeuta su često etiketirani različitim nazivima, od najobičnijeg “ludak”, pa do ozbiljnijih i uvredljivijih termina koje ni ne moramo da navodimo – znate ih sve.

thebanyanwellnesscenterDOTcom
slika: thebanyanwellnesscenter.com

Situacija je sada ipak malo bolja, delom zahvaljujući filmskim ostvarenjima i igranim serijama iz zapadnog sveta gde je ovaj način rada na sebi uveliko prihvaćen kao nešto sasvim prirodno i normalno, čak i svima preporučljivo.

Ukoliko razmišljate da i vi zatražite savetovanje kod profesionalca, imajte na umu da to radite za svoj razvoј, kako biste saznali više o sebi (a samim tim i o drugima), kao i da nemate čega da se stidite. Savetovanje nije rezervisano samo za mentalno obolele, već od njega koristi može imati svako od nas.

U nastavku ćete ukratko pročitati o različitim školama psihoterapije, čija imena ste već sigurno negde čuli. Uopšteno, psiholozi obično prate jednu od sledećih škola:

Psihoanaliza i psihodinamičke terapije

Psihoanaliza i psihodinamičke terapije obrađuju sve ono što se nalazi “iza” našeg svesnog razmišljanja, odnosno u svetu podsvesti i nesvesti. Ovaj pristup se fokusira na promenu problematičnih ponašanja, osećanja i misli “iz korena”, istražujući podsvesna značenja i motivacije koji ih prouzrokuju. Razlozi se obično traže u dubokom detinjstvu, jer podsvesne percepcije se upravo tada razvijaju, a utiču na naše ponašanje i razmišljanje u kasnijim periodima života.

biographyDOTcom
foto: Sigmund Frojd, “otac” psihoanalize. izvor: biography.com

Sigmund Frojd je razvio psihoanalizu, a posle njega se ona nadograđivala i menjala, pa sada postoje i Jungovska psihoanaliza, psihoanalitička terapija i psihodinamička terapija.

Krajnji cilj psihoanalize je da se prouzrokuje duboka promena i razvoj emotivnog aparata, posebno kod ljudi koji stradaju od psiholoških poremećaja. Iznenađujuće, klijenti mogu da osete i poboljšanje fizičkog zdravlja, a ne samo mentalnog. Takođe, uspešnu terapiju prate i bolji osećaj sebe u svetu i mogućnost da se upravlja svojim životom.

Bihejvioralna terapija (Behavior – eng. Ponašanje)

Kao što ime pokazuje, bihejvioralna terapija za centralnu temu ima ljudsko ponašanje, sa ciljem da se uklone neželjena i neprilagođena ponašanja. Obično se ova vrsta terapije koristi kod ljudi sa problematičnim šablonima ponašanja ili mentalnim poremećajima koja uključuju neželjeno ponašanje, kao što su bolesti zavisnosti, anksioznost, fobije i opsesivno-kompulsivni poremećaj.

Pristalice bihejviorističkog pristupa psihoterapiji veruju da je ponašanje nešto što se nauči, a samim tim da može i da se “zaboravi” kroz terapiju. Pored ponašanja, psiholozi bihejvioristi prate i misli i emocije koji prouzrokuju problematična ponašanja, kao i ona koja se javljaju kao posledice istog.

quotesgramDOTcom
foto: Ivan Pavlov. izvor: quotesgram.com

Bihejvioristički psiholog za koga ste sigurno čuli je Ivan Pavlov i njegov eksperiment sa psima. On je pokazao da pas može da nauči da asocira zvonce sa obrokom koji sledi. Nakon višekratnog povezivanja zvonceta sa hranom, psi bi balavili i na sam zvuk zvona, bez hrane na vidiku.

Kognitivna terapija

Kognitivna (iz latinskog COGN – učiti, znati) terapija akcenat stavlja na ono što ljudi misle, umesto na ono što rade. Terapeuti koji koriste ovu vrstu terapije veruju da je disfunkcionalno razmišljanje ono što vodi ka neželjenim emocijama i ponašanju. Menjanjem misli, ljudi mogu da promene kako se osećaju i ono šta rade.

Svaka vaša akcija, koliko god trivijalna (bilo da je to odluka kojim ćete prevozom otići na vaše odredište ili odluka da zatražite razvod) – u svojoj pozadini ima kompleksan kognitivni proces. On uključuje ideje, mentalne slike, vrednosti i stavove koji zajedno stvaraju podsvesne i svesne misli – a one određuju naš put kroz život.

Velika većina ovakvih procesa će imati normalan tok i kraj, neće stvoriti probleme, ali neki negativni šabloni razmišljanja, ako ih ostavimo da se manifestuju, mogu da pokrenu ili rasplamsaju svakakve (i mentalne i fizičke) zdravstvene probleme.

aaron beck philosophyforlifeDOTcom
foto: kognitivista Aaron Beck. izvor: philosophyforlife.com

Kognitivna terapija bazira se na principu da misli i percepcije mogu uticati na naše emocije i ponašanje. Terapeuti pokušavaju da preusmere negativne misli klijenata, kako bi mogli da razviju fleksibilnije i pozitivnije načine razmišljanja, što bi na kraju dovelo i do promena u ponašanju.

Humanistička terapija

Ovaj pristup terapiji naglašava ljudsku sposobnost da biraju racionalno i da se razviju do svog maksimalnog potencijala. Poštovanje i briga za druge su centralne teme ovog pristupa, kao i sopstveni rast, razvoj i odgovornost. Humanisti pokušavaju da pomognu klijentima da prepoznaju svoje jake strane, kreativnost i opciju ličnog izbora u “sadašnjem trenutku”.

Neki od poznatijih humanističkih filozofa su Žan-Pol Sartr, Martin Buber i Soren Kirkegard.

energetskipsihologDOTorg
foto: energetskipsiholog.org

Pored glavnih, postoji veliki broj drugih pristupa, kao na primer

  • Grupna terapija
  • Integrativna terapija
  • Terapija kroz umetnost
  • Psiho-seksualna terapija
  • Terapija igre
  • Familijarna/Sistemska terapija
  • Interpersonalna terapija itd…

Izvor naslovne fotografije: jacopovalli.com

 

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

PRATITE NAS NA