Rad i osmeh – dobitna kombinacija

Predavač veština na predmetima Poslovne komunikacije i Strateško mišljenje i korporativni PR, i pomoćnik dekanke na Fakultetu za medije i komunikacije za odnose s javnošću i marketing, mlada i ambiciozna, sa posebnom kreativnošću i osmehom koji je njen dress code. Simona Žikić živi svoj život „podvučen” predanim radom i zajedničkim učenjem sa studentima, a njen optimizam i pristup oni prihvataju sa radošću, kao deo nastave.

Simona Zikic_foto _ autor Dejana Batalović
Photo: Dejana Batalović

Šta je danas najvažnije u obrazovanju mladog čoveka?

Prema čuvenoj priči o američkom snu, cilj velikog broja mladih ljudi je da pronađu siguran posao i zarađuju visoke plate. Poslovni profili se skoro svakodnevno menjaju te je tradicionalno shvatanje znanja i umeća zamenio zahtev savremenih poslodavaca za stručnjacima koji se brzo prilagođavaju, razumeju koncepte, rešavaju probleme, rade u timu i imaju razvijenu samodisciplinu. Suština uspeha danas leži u sposobnosti pojedinca da odgovori na promene i da ume da se prilagodi novim idejama i pojavama.

Kako motivisati nove generacije koje su dezorijentisane? Uočavamo da je sve veći broj onih koji sreću traže van naše zemlje.

Svakodnevno me ljudi iz okruženja pitaju zašto i dalje radim u Srbiji i koja je moja svrha života ovde. Osmeh na mom licu je odgovor na to pitanje. Prema novim teorijama iz humanistike, mlade nazivaju maybe generacijom koja nema jasno izgrađen stav i mišljenje, već se ono menja i modifikuje u skladu sa potrebama ili okolnostima. Danas se često čuje kako mladi ne znaju koje su njihove vrednosti i uverenja, niti veruju u određene ideologije ili sisteme. Generacije koje su živele u velikoj Jugoslaviji teško mogu da razumeju današnje mlade jer im se koncepti u potpunosti razlikuju. Poslednjih godina se na svakom ćošku susrećemo sa ljudima koji su demotivisani, letargični, bez želje da nešto promene ili učine u svom životu. Veliki broj mladih ljudi odlazi na školovanje u inostranstvo baš zato, u nadi da će pronaći svoj put i sreću. Mišljenja sam da nije sve tako kako nam se predstavlja, da mladi nisu dezorijentisani i da postoji način da se oni motivišu i pokrenu.

Koliko je važno da studenti pored akademskog obrazovanja stiču i praktične veštine? 

Sticanje znanja, kulture i radnih navika, ovladavanje stručnim zanimanjima, spoj tradicije, istorije i savremenih kretanja u društvu, kao i usvajanje sistema vrednosti koji će mlade usmeriti ka budućim profesijama i životnim opredeljenjima veliki su izazov za sve one koji rade u obrazovnim institucijama. Promene koncepta obrazovanja koje su se dogodile na globalnoj sceni uticale su na značaj obrazovanja i očekivanja ljudi. Obrazovanje podrazumeva podršku i slobodu razvijanja pojedinca, što je ohrabrujuće, stimulativno i slobodno. Većina stvari i procesa je danas brza i „instant”, pa i ukoliko nije, teži se ka tome. Mislim da to nije dobro za mladog čoveka. Definitivno je znanje ono što nam ostaje i što uvek nosimo sa sobom. Zato uvek „glasam” za obrazovanje jer daje širinu koja pomaže da svet u kome živimo kritički posmatramo. Od studenata „tražim” da čitaju i istražuju, da oblikuju svoje mišljenje i oforme svoje lične vrednosti i stavove. Ne želim da se sve svede na puko reprodukovanje znanja, jer samo se tako deluje na norme, kodove, predubeđenja, klišee islobodu, a da pritom studenti steknu praktične vrednosti.

Gde smo mi u odnosu na globalnu akademsku zajednicu i koliko komuniciramo sa obrazovnim institucijama van okvira naše zemlje?

Na početku ste me pitali šta me motiviše da radim na fakultetu u Srbiji. Pored kolega i studenata, motiviše me mogućnost da rastem i razvijam se zajedno sa institucijom i da radim u okruženju koje ima jasnu viziju i snažno korača ka tome. Radim u Srbiji, a kao da radim na nekom od najprestižnijih fakulteta na Zapadu. Moj posao je vezan za međunarodne odnose i kontakte sa akademskom zajednicom širom Evrope. Uz pomoć kolega, posebno težište naših aktivnosti predstavlja organizacija međunarodnih konferencija, okruglih stolova i gostujućih predavanja. Potrudili smo se da međunarodni Visiting Lecturer Program pretvorimo u živo akademsko središte na kome se odvijaju najznačajnije naučne diskusije i teorijske debate. Skoro svakodnevno sam u komunikaciji sa predavačima sa univerziteta u Beču, Londonu, Parizu, Njujorku, Bostonu i mnogim drugim gradovima. Zajedno sa njima radimo akademske razmene, otvaramo važna teorijska pitanja, pokrećemo letnje škole i projekte i nastojimo da budemo deo globalne akademske naučno-istraživačke mreže.

Savet za sebe i druge… 

Ne odustajte! Jednom sam pročitala da je jedina pogrešna stvar u životu savršenstvo. Duboko verujem da svako od nas ima dara i talenta za nešto što možda još uvek nije otkrio i može da bude najbolji u tome. Stalno radite na sebi i trudite se da svakog dana naučite nešto novo, nešto više, da steknete novog prijatelja i, naravno, da se smejete, jer to zaista jeste lekovito.

Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju magazina Aha.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>