Hirurg koji svira dobar rok

Preciznost hirurgije, energija roka i lepota enterijera satkani su u vitezu srpskog optimizma. Ime u životu služi kao putokaz, kažu In nomen es omen, a kada vam je ime od samog zlata, optimizam je imanentan. Beogradski hirurg Zlatko Bokun svakodnevni susret sa bolešću transponuje u fantastične rok note kojima daje omaž svakom lepom životnom trenutku. Roker u duši koji je odrastao okružen bogatom bibliotekom u kući izvanrednih erudita odgajan je da uvek postavlja pitanje „zašto” i gaji u sebi ritam bunta zarad opšteg napretka i dobra. Detinjstvo u Splitu nosi uvek u srcu, a trzalicu za gitaru u svakom džepu, jer ritam života je u njegovim veštim hirurškim rukama.

Zlatko-1
Za lečenje je potreban optimizam, a rok ponekad traži i malo bunta – šta je lekovito u roku a buntovno u hirurgiji?
-Rok je, kao i dobra muzika uopšte, lekovit sam po sebi. Motiviše, daje optimizam, snagu da se prebrode teške situacije, energiju, pomaže da se eliminiše stres. Sam bunt je dobar i u rokenrolu i u hirurgiji, kao i u bilo kojoj grani nauke ili umetnosti, ako pomera granice i pruža nova saznanja i mogućnosti. Da nije bilo individualaca koji su tokom istorije pomerali granice, buneći se, rušeći ili kritikujući ustaljene sisteme, često uz nerazumevanje sredine i ličnu žrtvu, ljudski rod bi i dalje tavorio u pećinama i sojenicama. Bunt, sa idejom i smislom je u korenu svakog napretka. Laparoskopska hirurgija je danas svetski standard a ne tako davno, krajem osamdesetih godina prošlog veka nemačkom hirurgu Muheu, koji je uradio prvu (uspešnu) laparoskopsku operaciju žučne kese ,bila je oduzeta licenca na godinu dana jer je uradio „nedozvoljenu” operaciju. Do pre samo dve godine srpski zdravstveni fond nije prepoznavao nijednu od naprednih laparoskopskih operacija koje sam godinama obavljao i da nije bilo tog mog „bunta” stotine pacijenata ostalo bi uskraćeno za najsavremenije medicinske metode. A da nisam roker u duši, možda bi išao „niz dlaku” sistemu, ali uklapanje u bezličnu masu mi nikad nije polazilo za rukom.

Da li za vas kažu da nosite skalpel u novčaniku ili trzalicu u rukavu?
-Na žalost obe moje profesije nisu nešto finansijski naročito unosne pa je novčanik uglavnom praznjikav, ali je srce puno. Skalpel je u ruci, uvek spreman, jer hirurg je hirurg 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji i tu ne postoji radno vreme. Kad god sam potreban mojim pacijentima, tu sam. Trzalica se, kao što znaju svi gitaristi, nosi u onom malom prednjem džepiću na farmerkama i mislim da nemam nijedan par pantalona u kom nećete naći poneku.

Da li slušate muziku u toku operacije? Koju?
-U hirurškim salama se često sluša muzika jer ona pomaže da se operativni timovi oslobode stresa koji je neminovan pratilac ove profesije. Nisam isključiv po pitanju muzičkog žanra u sali mada naravno najviše volim čvršći zvuk, ali svaka lepa muzika mi prija. Sem turbo folka, naravno, jer taj žanr i ne svrstavam pod muziku već pod jedan intelektualno toksičan i opasan koncept.

Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju magazina Aha.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>