Kako da konflikt ne preraste u mobing?

Mobing. Na prvi pogled moderna pojava, a u suštini stara koliko i sama podela rada. Fenomen o kojem je reč izaziva mnogo krupnih posledica i narušava ono najvažnije, lični i profesionalni integritet pojedinca, njegove porodice, poslovanja preduzeća i konačno funkcionisanja same države. Prema podacima Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, od donošenja Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, od 2010. godine do danas, preko 70% svih sporova odnosi se na mobing koji je zastupljen i u javnom i privatnom sektoru, a najviše u prosveti i zdravstvu. Ovaj vid neetičke komunikacije podjednako je prisutan među muškarcima i ženama. O simptomima mobinga i mogućnostima njegovog prevazilaženja govori Olga Kićanović, autorka „Praktikuma poslovnog uspeha”, i dugogodišnja samostalna pravna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje sporova.

mobingKako se prepoznaje mobing i u kojim sferama se najviše susreće? Ko su najčešće žrtve, a ko moberi?
Mobing je psihičko, fizičko i seksualno zlostavljanje na radu, sa ciljem da zaposleni samoinicijativno raskine ugovor o radu. S obzirom da je mober, kao i svaki zlostavljač, patološka ličnost – „gađaće” ono što je žrtvi najdragocenije. Urušavaće joj lični ugled, karikiranjem ličnih osobina i privatnog života, diskreditovaće profesionalni uspeh stalnim kritikama, kontrolom, uskraćivanjem informacija neophodnih za rad, davanjem zadataka ispod nivoa znanja i kvalifikacija kako bi ponizio, ili iznad nivoa, kako bi dokazao žrtvinu nesposobnost. Mobing se može vršiti i zastrašivanjem, najčešće otkazom i disciplinkama, vikom, seksualnim uznemiravanjem, uslovljavanjem i na mnoge druge načine, u zavisnosti od destruktivne maštovitosti mobera. Ipak, najčešći zajednički imenitelji bili bi izolacija, izopštavanje iz komunikacije sa kolegama i partnerima, sindrom praznog stola, kako bi se mobirani osetio suvišnim, nepoželjnim i odbačenim. Iz takvog okruženja on će otići, i po cenu da time sebi ugrozi egzistenciju. Srbija ima Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, a tužbeni zahtevi mogu se odnositi na utvrđivanje i onemogućavanje mobinga, kažnjavanje mobera, naknadu materijalne i nematerijalne štete i objavu presude u medijima. Mobiraju tranzicioni profiteri, koji se srećom gube, jer im cilj i nije bio opstanak na tržištu rada već druge mogućnosti koje izvlače iz fiktivnih firmi, a zaposleni su tu bili samo trošak koji treba ukinuti, ili strani nesavesni poslodavci, kojima je cilj brzo i sumnjivo bogaćenje, a potom prebeg. Žrtve su ranjive, defanzivne osobe, bez pozicije za odbranu pa su laka meta, ali i oni najsposobniji, koji su svedoci moberove nesposobnosti. Mobinga ima podjednako u državnom, javnom i privatnom sektoru, ali su različiti motivi.

Nakon mobinga žrtva gubi zdravlje, emocionalnu i socijalnu sigurnost. Prema istraživanju Klinike za rad u Milanu 2004. godine utvrđeno je da je mobing uzročnik više od 80% bolesti. Slične rezultate ima i Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Koje se sve vrste mobinga mogu uočiti?
Kod emocionalnog mobinga cilj je zadovoljenje psihopatološke potrebe za zlostavljanjem koju mober najlakše može ostvariti na poslu, posebno ako je na moćnoj poziciji i tu smatra da je nedodirljiv. Tako će ublažiti svoje komplekse iz drugih sfera života i pregaziti sve koji mu stoje na putu ka uspehu koji je sebi zacrtao. Motiv strateškog mobinga je goli, ekonomski interes, da zaposleni sam ode i oslobodi poslodavca obaveza pri otkazu.

U Praktikumu poslovnog uspeha naveli ste da je primer dobre prakse u borbi protiv mobinga Klinički centar Srbije, koji je zbog učestalosti mobinga koji se vrši u zdravstvu formirao poseban odsek za prevenciju i zaštitu od mobinga. U slučaju da ovakvih odeljenja u firmama nema, šta treba da uradi osoba kojoj su uskraćena radna prava? Kome je važno da se obrati?
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu predviđa obavezu pokušaja da se spor reši interno, posredovanjem. Zaposleni koji smatra da je zlostavljan treba da podnese poslodavcu zahtev za zaštitu od zlostavljanja, a poslodavac je dužan da u roku od tri (3) dana pokrene postupak posredovanja, sa ciljem harmonizacije odnosa. Ukoliko posredovanje ne uspe, može se podneti tužba nadležnom višem sudu. Izuzetak od obaveznog pokušaja internog rešavanja je u slučaju kada se za zlostavljanje tereti sam poslodavac ili odgovorno lice kod poslodavca, i tada tužba može odmah da bude podneta.
Lice koje smatra da je zlostavljano pomoć može potražiti i pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova.

Praksa Republičke agencije za mirno rešavanje sporova potvrđuje da je u preko 400 pravosnažnih rešenja, u 1/3 slučajeva potvrđen mobing, dok se u ostalim slučajevima radi o drugoj povredi radnih ili socijalnih prava ili o zloupotrebi. Koji su osnovni razlozi zloupotrebe prava na zaštitu od mobinga i kako se poslodavci mogu zaštiti od te zloupotrebe?
Zloupotrebe je mnogo, kao i u svim drugim sferama prava i života. Zaposleni misle da ih procesuiranje mobinga štiti od otkaza. To je tačno, ali zaštita postoji samo dok traje postupak kod poslodavca, od 8 – 30 dana. Postupak po tužbi ne pruža zaštitu od otkaza, niti od stavljanja u nepovoljniji položaj u odnosu na radnopravni status. Zloupotreba je prisutna i u vreme reorganizacije, kad zaposleni pokretanjem postupka želi da diskredituje
konkurenta, a često je motivisana i ličnim razlozima – ljubomorom, zavišću ili ambicijom koja je veća od sposobnosti, pa mober bira najlakši put da dođe do željenog cilja. Zaposleni često loš rad ili povredu radne dužnosti i discipline žele da opravdaju mobingom koji se nad njima navodno vrši. Veoma je česta zloupotreba prava na zaštitu od seksualnog zlostavljanja po raspadu emocionalne veze među zaposlenima. Zbog toga su američke firme uvele u kodekse da emocionalne veze među zaposlenima nisu „dobrodošle”. Ipak, s obzirom da one ne smeju biti zabranjene, jer zadiru u ljudska prava i slobode, firme se štite od ovakvih procesa tako što zaposleni partneri potpišu izjavu da se odriču prava na naknadu štete od poslodavca i da eventualno seksualno zlostavljanje neće procesuirati kao mobing, čime poslodavac gubi pasivnu legitimaciju (da bude tužen).

Tekst: Maria Cerovina

Foto: www.pexels.com

*Deo teksta iz Aha magazina – oktobar / novembar X broj, 2016

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>