Tetka se ženi!

„Mudri ljudi kažu – samo se ludi ljudi zaleću!“, pesma je kojom su prvi ples započele milijarde mladenaca. A onda vas život demantuje i možete samo da kažete: „A rekla sam da neću nikad…“ i ipak se zaletite! Celog života lutate svetom i onda se ispred vašeg nosa desi ono za šta ste bili ubeđeni da su glupe starinske priče – on je sve vreme bio tu i u njemu se ogleda ceo vaš svet. Najbolje godine provodite nad horoskopima, u čekanju, traganju, ispitivanju, a kad vam se desi ono pravo, uvereni ste da ima boga i da za svakoga postoji red vozova i samo jedan pravi! Kad celog svog života mislite da ste se toliko navikli na sebe da nema šanse da se naviknete na nekog drugog, i onda vas topla kafa, doručak u krevetu i stalna briga uvere u suprotno. Kad počnete da mažnjavate košulje, čarape i jakne jer su veće i udobnije i shvatite da vredi deliti ormar. Ne možete da verujete da ste oborili sve svoje sisteme odbrane, da strah ne postoji i svako vaše „neću nikad“ palo je u vodu onog dana kad ste pogledali magični zeleni kamenčić na vašoj ruci i čuli sestrića kako kaže vašoj sestri: “Mama, znaš šta ima novo… Tetka se ženi!”.

tetka

Brojni dragi kamenčići služili su kao simbol ljubavi kroz različite epohe, ali ipak je smaragd milenijumima, pa i danas, najvredniji dragi kamen, vredniji i od dijamanta. Smaragdi su oduvek imali moć da zavedu i povedu u pohode. Centar ruske carske krune, persijskog nacionalnog blaga, favorit indijskih vladara, smaragd je oduvek predstavljao status i uzvišenu moć. Poznati graditelj Tadž Mahala Šah Jahan bio je očaran njihovom misterioznošću pa je gravirao na njima svete tekstove i nosio ih kao talismane. Istorija i legende o smaragdima govore o pasiji koju su budili hiljadama godina. Hromijum u dodiru s berilom daje tu magičnu zavodljivu zelenu notu po kojoj smaragdi nose ime. Iako najvredniji, takođe su i najkrhkiji dragi kamen. Svaki smaragd ima svoje “slabosti“ koje samo svedoče o njihovoj jedinstvenosti. Od mehurića preko tragova drugih minerala pa sve do linija koje podsećaju na vlasi kose.

Upravo ti tragovi krhkosti svedoče o zemljotresima koje su nadjačali i uprkos kojima su opstali. Iako je većina smaragda na tržištu rafinirana uljanim tehnikama kako bi se sakrile njihove mane, upravo one fasciniraju stručnjake za drago kamenje. Po njihovoj specifičnosti oni mogu ustanoviti jedinstvenu priču i trag o svom poreklu, pa ih odmilošte zovu smaragdna bašta „jadin“. Preko četiri hiljade godina privlače oko najmoćnijih. Kleopatrini rudnici izvan Kaira bili su primarni izvor koji je snabdevao Evropu do srednjeg veka. Egipćani su verovali da smaragd simbolizuje ponovno rađanje pa su i mumije sahranjivali sa smaragdima u nadi da će im doneti večnu mladost. Rimljani su smatrali da dugo gledanje u smaragd leči vid. Takođe, zelena je bila i boja rimske boginje ljubavi Venere, u astrologiji dodeljene moćima koje vladaju pod sazvežđem Bika od aprila do maja. Nakit izuzetne vrednosti bio je svedok istorije i nosilaca najvećih odluka za čovečanstvo pa su u raznim epohama nadživeli imperije večno ćuteći o najvećim tajnama srca i kuloara njihovih vlasnika. Takođe i u brojnim hramovima mogu se naći statue od smaragda poput „Smaragdnog Bude“ na Tajlandu (koji je u stvari isklesan od žada, ali u imenu nosi magijski simbol smaragda). Svetska baština je doživela nemerljiv gubitak kada su ekstremisti razorili statuu Bude od Bamijana u Avganistanu 2001. pa je kao zamena osmišljen Buda isklesan u smaragdu, koji je sveti kamen i islama i pigment optimizma ivana kojadinović budizma, s Budinom porukom: “Obustavite međusobne nesporazume“. Najstarija knjiga na svetu Papirus Pris sadrži zapis: “Prave reči je teže naći nego smaragde jer su one osuđene na ropstvo potrage među najgrubljim kamenjem“. Inke i Asteci visoko su cenili lepotu i misticizam zelenog kamena. Jedna legenda kaže da su ispod egipatskih piramida sakrivene smaragdne tablice koje kriju tajnu korespondencije mikrokosmosa i makrokosmosa i čije su prevode na latinski vrlo cenili hermetičari, alhemičari, verujući da donosi svekoliku mudrost, znanje i moć onome ko dešifruje njena višeslojna značenja. Takođe, smatra se da zelena boja otvara srčanu čakru i osvetljava put do prave ljubavi. Za sve skeptike koji ne slave Dan zaljubljenih pod izgovorom da nije od „našijeh“ svetaca, mali podsetnik: u vreme svehrišćanske jedinstvene crkve i Sv. Trifun, zaštitnik vina, i Sv. Valentin, zaštitnik zaljubljenih, bili su rimski građani, a ljubav je univerzalna poruka svih religija i filozofija na svetu. Niko nema tu moć da vam slomi srce, već samo da slomi vašu viziju o tome šta je ta ljubav trebalo da bude. Upravo u tome leži moć regeneracije vere u ljubav koja kao feniks – ne ume da umre. Ono što je uzvišeno i lepo, treba slaviti jer iako smo svi krhke tvorevine pune grešaka i slabosti, mi smo svedoci zemljotresa koje smo preživeli. Taj element magije koji nam daje moć da pronađemo prave reči jeste umeće voljenja drugog bića koje nas brusi do smaragdne forme ponovnog rađanja i dragocenosti u kruni nečijeg života. Možda će baš vaše posebnosti koje ste nekad gledali kao slabosti, neko prepoznati i ovenčati zelenim kamenčićima.

Tekst: Ivana Kojadinović

*Tekst iz Aha magazina – februar / mart 2016, VII broj

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

PRATITE NAS NA