Igra utroje – Nataša Tapušković

troje

Jedna, naizgled hladna, tiha, suzdržana, belog tena, profinjenih crta lica i smaragdnih očiju koje vas fiksiraju pre nego što dođete do daha. Druga, markantna crnka, dečje zaigrana, glasna i nasmejana da na prvi pogled pomislite kako je s njom uvek dobra zabava. Ali dok se spremaju da zakorače na scenu, dok se presvlače u svoje kostime, polako se otvaraju u neobaveznom razgovoru, i jedna i druga menjaju svoje uloge, transformišući se vešto i brzo. Nataša u trenu oblači Norin kombinezon prekriven šljokicama i postaje zanosno zavodljiva, smela i spremna za igru. Anđelika dobija oreol sete, koja je tako karakteristična za nedoljubljene žene, željne nežnosti. A kada među njih dve dospe muška energija (Branislav), opet nastaje zaokret… čas je jedna smerna i suzdržana, dok ova druga neprikriveno zavodi, čas druga ravnodušno stoji, dok druga veselo zavodi… ta i druga mnogobrojna lica žene danas tako hrabro i tačno igraju Nataša Tapušković i Anđelika Simić, izuzetne glumice raskošnog talenta u predstavi nora! Šta se dogodilo nakon što je Nora napustila muža u JDP-u, uz maestralnog Branislava Lečića, koji se i na sceni baš kao i u životu daje 100%.

gluma

Šta vas iscrpljuje, a šta motiviše kad pripremate ulogu? A u životu?

Motiviše me zajednička posvećenost i razumevanje tokom procesa rada na predstavi. Zaista je od presudne važnosti da jedna grupa umetnika zajednički diše i progovori istim jezikom. Tada nastaju velika umetnička dela koja mogu da porode večnost. Retka situacija u mom iskustvu, valjda se podrazumeva kako glumac treba da ima ćud koja mu ne dozvoljava da se liši egocentričnog, subjektivnog pogleda na određenu umetničku realnost. Istina je pak na drugoj strani. Iscrpljuje me nedostatak tog jedinstva i međusobne razmene.

Kada se okrenete i pogledate šta je ono što ste uradili, da li kažete da je moglo drugačije, bolje? Ili pak, da je sve ispalo bolje nego što ste očekivali?

Uvek je sve baš onako kako je trebalo da bude.

Koliko je teško u vašem poslu sačuvati porodicu i kako inspirišete decu da odrastu srećno?

Danas je posebno težak zadatak sačuvati porodicu da ostane zdrava i vitalna, svejedno da li ste glumac, pekar ili bankar. Potrebe koje nameće današnjica treba relativizovati. Pogledati ih iz jednog drugog ugla. Rasteretiti život svakojakog viška, pojednostaviti ono što će nas učiniti spokojnim i srećnim. A decu neprestano obasjavati svetlošću našeg odraza. To će ih autentično i celovito ohrabriti i uveriti da je život zaista smislen i čaroban!

Omiljena tema među muškarcima i ženama na polju humora jesu odnosi, šta je smešna strana vašeg zajedničkog života?

Meni ništa nije smešno. A možda mi je baš to najsmešnije – sve uzimam tako preozbiljno. Zajednički život je neprekidan rad, usaglašavanje, večno adaptiranje i pored tako dobrog poznavanja saputnika. U pauzama tog rada sebi se nasmejem najviše zbog toga što neke stvari nikako da naučim.

U čemu, sem u glumi, još vidite svoju kreativnost?

Sem u glumi, primećujem da ona postoji dok pišem, kuvam, uređujem stan…

Kada ste vi najviše vi, u kojim trenucima, s kojim ljudima?

Trudim se da u svakoj situaciji uvek budem najviše ja. To verovatno izgleda sasvim različito u različitim situacijama i pored različitih ljudi. Prosto reagujem na život, ljude, dešavanja, i to uvek na sebi svojstven način.

Tekst: Ljiljana Budić Stanković

Foto: Marko Poplašen

*Aha magazin – maj / jun 2016, VIII broj

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>