Fantastičnih 6

plakat_mini

7-28. septembra 2017.g. Kuća Legata, Knez Mihajlova , Beograd

Likovni umetnici –  Zoran Velimanović, Željko Tonšić, Milan Tucović, Sergej Aparin.  Vladimir Dunjić i Željko Đurović,  su etablirani stvaraoci različitih generacija i senzibilitetaa a  ono što ih spaja je autentičnost i ljubav prema fantastici.

Likovni jezik  grupe umetnika pokreću snovi i fantastično. Oni grade složene kompozicije od kojih je svaka jedan svet i ostvarena vizija. Za sve njih je karakterističan metavremenski pristup slikanju,  na njihovim slikama vreme je zaustavljeno

Cilj projekta je sagledavanje savremene likovne scene kroz tematiku fantasticnog a   pored “Kuće Legata”, izložba”Šest fantastičnih” trebalo bi da bude predstavljena i u Modernoj galeriji u Valjevu, tokom 2018. godine, u Narodnom Muzeju u Kragujevcu i galeriji “Srbija” u Nišu.

1. Kako je nastala ideja za projekat?

– Ideja za nastanak projekta “Šest fantastičnih” leži u činjenici da je kontinuitet nasledja figurativne, samim tim i fantastične likovne umetnosti u Srbiji, više nego primetan u poslednjih 40 godina, i evidentnog postojanja pojedinaca koji se samostalno usavršavaju i pri tom su nagrađivani, shvatila sam da je medijska, a i pažnja likovne javnosti više bila usmerena ka nekim drugim pravcima i likovnim medijima. Dve decenije sam pratila razvoj fantastične umetnosti kroz televizijske emisije i različite vidove predstavljanja tih umetnika na RTV Studio B… Stoga je ovaj projekat logičan sled mog istraživanja u tom polju likovne umetnosti.

S obzirom da živimo u vremenu koje nipodaštava personalnost i individualnost i gde je umetnost sve više okrenuta tehnologiji i novim medijima, osmišljena je postavka šestorice slikara koji svojom estetikom i stvaralaštvom nastoje da, kroz sopstvene mitologije i zavidna crtačka umeća, obnove prošlost.

Umetnici – Željko Đurović, Zoran Velimanović, Željko Tonšić, Milan Tucović, Sergej Aparin i Vladimir Dunjić su čuvari tradicije, ali i ljudskosti i duhovnosti. U pitanju su etablirani stvaraoci različitih generacija i senzibiliteta. Ono što ih spaja je autentičnost i ljubav prema fantastici.

2. Koga predstavlja projekat i koje su likovne karakteristike izložbe?

– Cilj ovog projekta su likovni diskursi, odnosno, slikari koji bi trebalo da budu predstavljeni u ovom projektu iza sebe imaju najmanje četvrt veka iskustva na savremenoj srpskoj likovnoj sceni. U pitanju su predstavnici srednje generacije slikara koji nikada dosad nisu izlagali zajedno. Artikulisani su u različitim likovni medijima… prvenstveno posvećeni slikarstvu, ali i grafici, objektima i skulpturi. Likovni jezik te grupe umetnika pokreću snovi i fantastično. Oni grade složene kompozicije od kojih je svaka jedan svet i ostvarena vizija. Za sve njih je karakterističan metavremenski pristup slikanju, odnosno na njihovim slikama vreme je zaustavljeno.

3. Kako postaviti izložbu u “Kući Legata”?

– Suštinska je potreba interakcija sa publikom…Kao što je govorio čuveni Leonid Šejka, “slika je predmet dragocen kako za onoga ko stvara, tako i za onog ko je posmatra”, te je bitno da beogradska publika uživo doživi ova dela i uveri se u kvalitet istih. Ideja je da se u izlagačkom prostoru stvori totalni ambijent – da u tri sobe “Kuće Legata” budu predstavljene uljane slike velikih formata, u gipsanim nišama mali objekti, u medjuprostoru crteži, a da u sobi za projekcije budu emitovane autorske emisije “Skica”, koje je autorka postavke Maja Živanović snimala u ateljeima pomenutih slikara u poslednje tri godine, a emitovane su na RTV Studio B.Tako je ostvaren medijski identitet koji približava umetnost fantatike savremenim generacijama i publici.

4. Planirane izložbe projekta “Šest fantastičnih”?

– Pored “Kuće Legata”, izložba”Šest fantastičnih” trebalo bi da bude predstavljena i u Modernoj galeriji u Valjevu, tokom 2018. godine, u Narodnom Muzeju u Kragujevcu i galeriji “Srbija” u Nišu.

5. Cilj projekta

– Cilj projekta je spajanje pojedinaca sa istom tematikom i predstavljanje tematike fantastike koje je prepoznata u svemu. Tako će se na jednom mestu naći etablirani umetnici koji nikada do sada nisu izlagali zajedno, pa će likovna javnost i beogradska publika videti i doživeti šta su i na koji način stvarali u poslednjih desetak godina, kao i da se nastavi manir fantastičnog pristupa u slikarstvu, koji ima duboke korene u ex jugoslovenskoj umetnosti.

6. Uloga izložbe u budućnosti

– Na osnovu ove postavke, moguće je da se na pravi način sagleda trenutna slika fantastične umetnosti u srpskoj umetnosti danas i tako postave temelji za neka buduća istraživanja i postavke. Izložba treba da deluje na buduće generacije umetnika i ljubitela fantastike.

o umetnicima…

Željko Tonšić

Željko Tonšić je rodjen 1954. u Beogradu. Završio je Srednju dizajnersku školu, a onda i Akademiju umetnosti, odsek fotografija. Deceniju se bavio grafičkim dizajnom, a onda se potpuno posvetio likovnoj umetnosti. Bio je jedan od najreprezentativnijih slikara srpskog simbolističkog slikarstva. Umro je u Beogradu 2014.

Umetnik koji se retko pojavljivao u javnosti, tih i skroman, delikatne poetike – takav je bio Željko Tonšić. Stvarao je čudesne slike, u kojima se sudaraju fantastično i realno.Taj odličan crtač prepoznatljiv je po delima velikih formata s mitološkim motivima. U tim, koloritski skladnim i enigmatičnim kompozicijama, iznad života i smrti, dominiraju ženske figure.

Zoran Velimanović

Zoran Velimanović je rođen 1964. u Ćupriji. Od 1996. aktivno izlaže slike i skulpture u Beogradu i po Evropi. Njegova umetnost nadovezuje se na renesansne ideale umetnosti, ponajviše na slikarstvo Hijeronimusa Boša.

Osoben likovni izraz Zorana Velimanovića počiva na činjenici da na njegovim slikama ne postoji vreme, odnosno, to su metafizički svetovi isprepletanih animalnih i ljudskih likova. Magičan je svaki novi susret s njegovom umetnošću, bilo da su u pitanju ribolike skulpture, metalne ptice, biste sačinjene od kostiju i metala… ili čudovišne reljef slike… sa hibridnim insektima i životinjama. Svet tog izvanrednog crtača raskošne imaginacije sazdan je od realnog i izmaštanog, sažimaju se Flandrija i futurizam.

Milan Tucović

Milan Tucović je rođen 1965. u Požegi. Diplomirao je vajarstvo na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, 1991 godine. Jedan je od najuspešnijih srpskih umetnika srednje generacije posvećenih magičnom realizmu. Živi i stvara u Beogradu.

Skladno slikarstvo Milana Tucovića počiva na klasičnim slikarskim postulatima, a poetika umetnikovih prizora nosi metafizički naboj i elemente metaforičnog i fantastičnog. Posebnom veštinom, Tucović postavlja kulise za složenu, slojevitu scenografiju slika. U taj svet mora da se udje, putuje i uživa… jer je celokupno stvaralaštvo tog umetnika upečatljivo po spokojnim figurama, zaustavljenim u svom vremenu, a večitom trajanju.

Željko Đurović

Željko Đurović je rodjen 1956. u Danilovgradu. Studije slikarstva završio je na beogradskoj Akademiji primenjenih umetnosti. Jedan je od najautentičnijih predstavnika fantastičnog slikarstva u nas. Radi kao docent na predmetu crtanje i slikanje na FILUM u Kragujevcu. Živi i stvara u Zemunu.

Kolorista, crtač i izuzetan grafičar – Željko Đurović. Mistika i čulnost… vidjene kroz neobična koloristička stremljenja, velika su insipracija tog umetnika večito zaljubljenog u strast. Lepotu žene transponuje u magična bića lucidnih figuralnih oblika. Njegovi fantazmagorični svetovi velikih su formata, jasnog crteža i složenih kompozicija. U svom slikarstvu, Đurović izjednačava život i smrt, magijsko i prirodno, koji se, svojom različitošću, spajaju u harmonične celine.

Vladimir Dunjić

Vladimir Dunjić je rođen 1957. u Čačku. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1981. godine, u klasi profesora Mladena Srbinovića. Živi i stvara u Beogradu.

Zagonetna dela poetičnih vizija – tako izgleda tridesetogodišnji opus jednog od najautentičnijih srpskih slikara. Neobična imaginacija kojom odišu Dunjićeva platna ispunjena tajanstvom i fantastikom, mogu da se posmatraju dvojako, jer u tom svetu ništa nije nemoguće. On to dokazuje slikajući mačke, leptire, lastavice i maslačke koji se poigravaju sa ženskim likovima. S druge strane, njegovi prethodni ciklusi su sudari fantastičnog i realnog, u svetu ispunjenom tamnim vodama.

Sergej Aparin

Sergej Aparin je rodjen 1961. u Voronježu, u Rusiji. Diplomirao je 1981. na tamošnjoj likovnoj akademiji. Otad, do danas, taj umetnik naklonjen nadrealnom, kontinuirano stvara alegorične kompozicije magičnih prizora. Od 1991. godine Aparin živi i stvara u Zemunu.

Celokupan slikarski opus Sergeja Aparina fantastično je putovanje u svetove u kojima je sintetizovano arhaično i moderno. U njima plove brodovi, dirižabli, gradovi, bregovi sa crkvama, čudovišne životinje i insekti… i vešto su uklopljeni u imaginarne priče dostupne svakom posmatraču. Aparin svakodnevne prizore pretvara u čudesne kompozicije, različito uradjene – neke senzibilne i lazurne, a druge snažne i pastuozne.

U Beogradu, januara 2017.

Likovni kritičar i novinar RTV Studio B

Maja Živanović

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

 

PRATITE NAS NA