ŽIVETI RADOST – Jelena Blečić

Originalna, samosvojna, posebna. Skoro dvadeset godina radi na polju slikarstva i dizajna stvarajući koloristički snažne upečatljive slike i primenjeni dizajn koji krasi inovativnost i duhovitost. Otuda ne čudi što njen brend predmeta primenjenog dizajna nosi naziv Fun Fan, radosni ventilator koji raspiruje dobre misli a rasteruje loše. Radost je inače za nju ozbiljna životna filozofija koju nesebično deli sa svojim studentima na Fakultetu savremenih umetnosti, dečije zaigrana. O pravu na kreativnost, putevima samospoznaje, značaju umetnosti i umetnika u društvu u kome živimo ali i granicama koje često sami sebi postavljamo, razgovarali smo sa slikarkom Jelenom Blečić.

Capture_mini

Kad biste crtali svoj život iz ove perespektive posle toliko izložbi, rada i kreativne energije, kako bi te slike izgledale?

Sve je detalj i sve je slika, dala sam sebi dozvolu rekavši davno, kako bi to bilo kada bi se samo opustila i počela, baš kao priču za laku noć. Rekla sam sebi, možeš da radiš, stvaraš, tako, jednostavno, prirodno. Rekla sam i ono najvažnije, ti ne moraš ništa! – ali samo razmisli kako bi to bilo, probaj, vidi, zaključi… I onda opet i opet, tada primeti detalj, reč, misao, tvoj fokus. Uvidela sam kako moje misli mogu da vodim lagano i bezazleno u bilo kom smeru. Prostor bez granica i težine otvarao se sve šire i šire, i tako sam postala i ostala sopstveni učenik, putnik, ptica radoznalica…

Sve je u nama, samo je pitanje koliki su nam vidici i koliko strana ima naše uputstvo za upotrebu. Naša želja za uvidima, spremnost za iste i ljubav pre svega.

Svakodnevno se preslišavam prolazim li pored sebe ili živim! Harmoniju sam otkrila u trenucima prvih samospoznaja. Ravnoteža tik ispred nosa.

Snaga mraka i svetlosti, snaga borbe i ljubavi, snaga patnje i radosti. Svake večeri razgovor sa univerzumom, svakog jutra sunčeva golicanja, pesma ptica kao premudrost,    esencija, pitoma, mirna, nenametljiva, sveprisutna… Sve je tu, tako blizu i tako daleko. Hvala životu na pomoći da uvidim, tako rano, tako davno, tako juče… Sve što radim je deo celine, integrisana igra koja nema kraj.Vizuelni algoritamski beskraj, uzbudljiv, zahtevan, lep, iskren, inspirativan.Tokom rada, konstruktivno kritikujem, trudim se da svaki segment bude samostalan i socijalizovan, koristan i atraktivan, kao deo, ali i za celinu.

e. I tako ploveci stigoh gde sam htela_mini

Vaši saveti mladim slikarima…

Umesto saveta želja koju i sebi želim jeste da ostanem doživotno na večitom početku, u konstantnom procesu istraživanja i jačanja komunikacije i dijaloga svih nivoa i pravaca, svih dijagonala, vertikala, horizontala, tačaka susreta i tačaka razilaženja. Stil ne postoji, samo integritet, kao jedino što već nije nastalo nego smo mi ti koji ga stvaramo.

Svima želim da prepoznaju šanse i da pokušaju da ih iskoriste, a da time, sebe i svoje kapacitete  sve tačnije stavljaju u funkciju .

Vođeni  predrasudama, naučenim modelima razmišljanja, usađenim uvidima, idući jednostavnijim a ne zahtevnijim, boljim putem, mnogi ljudi sa svakim sledećim danom bivaju sve dalje i dalje od sebe a vremenom  i prazniji i nesrećniji. Zato je u modi opet, stvaralački identitet i ko to zna, zna sigurno i da je Radost ozbiljna tema.

Foto: Privatna Arhiva
Tekst: A.T.

 

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>